Kako će se Dodikova predizborna podrška Vučiću vratiti Republici Srpskoj?

 Kao i za sve dosadašnje izbore u Srbiji, tako je vodeći srpski političar u Republici Srpskoj (RS) i Bosni i Hercegovini (BiH) Milorad Dodik i za predstojeće izbore 21. juna pružio podršku predsedniku Srbije i SNS-a Aleksandru Vučiću nazivajući ga “državnikom u pravom smislu te reči”. ”Vučić je više puta ponovljao da će Srbija štititi stabilnost i opstanak Srpske i na tome smo mu neizmerno zahvalni, kao i za ekonomsku saradnju Srbije i Srpske, pre svega u oblasti infrastrukture”, naglasio je Dodik, između ostalog, dodavši da “saradnja Srpske i Srbije nikada nije bila bolja”.

Naravno, Dodik je u postpetooktobarskoj Srbiji imao samo reči hvale i za sve dosadašnje vodeće političare u Srbiji, poput Vojislava Koštunice i Borisa Tadića, ali samo dok su bili na vlasti. Istina, Koštunicu je odlikovao najvišim ordenom RS i kada Koštunica nije bio na vlasti, ali to je najmanje što je mogao da učini za njega, imajući u vidu barem dve činjenice: 1) Koštuničina vlada je, praktično, poklonila Srpskoj oko 100 miliona evra budžetskog novca Srbije kada je kupila “Telekom Srpske” za oko 650 miliona evra; 2) Kada je Koštunica izgubio izbore i 2009. godine javno predložio Dodiku da raspiše referendum u RS o pristupanju NATO alijansi, Dodik ne samo da je to odbio, nego je visoki funkcioner Dodikovog SNSD-a Nebojša Radmanović, obavljajući funkciju predsedavajućeg Predsedništva BiH, iste te godine lično potpisao zahtev BiH NATO-u da aktivira Akcioni plan za članstvo (MAP) BiH u NATO.

 Dodik se kasnije malo pravio nevešt, malo naivan, odbijajući da prihvati knjiženje nešto više od 20 vojnih lokacija u RS na BiH kao uslov NATO-a za aktivaciju MAP-a, da bi krajem prošle godine na to pristao potpisujući “Program reformi BiH”. A dobro je poznato da ga je u tome podržao baš Vučić, nazivajući “dobrim kompromisom” potpisivanje pomenutog dokumenta, koji Predsedništvo BiH do danas nije u celosti objavilo. No, Ustavni sud BiH doneo je već tri presude prema kojima ispada da RS treba da uknjiži tri vojne lokacije na BiH, ali Dodik sada tvrdi da to ne ide tako i da Geodetska uprava RS ništa neće knjižiti na BiH.

Dodik se kasnije malo pravio nevešt, malo naivan, odbijajući da prihvati knjiženje nešto više od 20 vojnih lokacija u RS na BiH kao uslov NATO-a za aktivaciju MAP-a, da bi krajem prošle godine na to pristao potpisujući “Program reformi BiH

Ipak, nije teško pretpostaviti da će mu – ako iz NATO-a na jesen pojačaju zahteve za knjiženje imovine, sve mašući Dodiku njegovim potpisom na “Programu reformi BiH” – Vučić pomoći da što lakše prebrodi pritiske iz sedišta NATO-a pod vidom opet nekog “dobrog kompromisa”. Ta Vučićeva podrška biće od neprocenjivog značaja za Dodika, kao što je bila i podrška potpisivanju “Programa reformi BiH”, kako bi lakše amortizovao optužbe opozicije za “izdaju”.

Takva vrsta Vučićeve podrške potrebnija je Dodiku nego sve one desetine miliona evra koje je Vučićeva vlast što pozajmljivala Vladi RS, što donirala opštinama i gradovima u RS, a koju su i Dodik i opozicija toliko veličali da je neupućeni posmatrač mogao da pomisli da Vučić taj novac daje iz svog privatnog džepa,a ne iz budžeta Srbije, tj. iz džepa svih građana Srbije.

Dodikov SNSD je u tom veličanju “državnika” Vučića nastavio da prednjači, pa je Vučić od skora postao dobitnik još jednog najvišeg opštinskog priznanja: u Istočnom Novom Sarajevu na opštinsku slavu Spasovdan. A u Srebrenici su se “dosetili” da baš sad pred izbore podignu bilborde sa Vučićevim likom i ćiriličnim natpisom “Zahvalna Srebrenica”, zbog ranije dodeljenih nekoliko miliona evra donacije, naravno ne iz Vučićevog privatnog džepa,već opet iz budžeta Srbije. A istovremeno su odigrali uobičajeni politički ping-pong sa SDA, koja je odmah osudila postavljanje bilborda zbog “Vučićevog protivljenja britanskom predlogu rezolucije o Srebrenici u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN)” pre nekoliko godina, baš kao da je Vučić lično stavio veto na britanski predlog u SB UN, a ne tadašnji predstavnik Rusije, pokojni Vitalij Čurkin. Usput je Vučićeva slika na jednom od bilborda pocepana, što u SDA nisu osudili, a što je postavljačima bilborda dobrodošlo da poruče svojim sunarodnicima u Srbiji da je sad, je li, valjda jasno za koga treba da glasaju 21. juna. Na stranu što je vođa SDA Bakir Izetbegović samo koji dan kasnije - svađajući se u Parlamentu BiH sa poslanicima SNSD-a zbog odbijanja vlasti RS da prihvate kampove sa ilegalnim migrantima u RS - maltene pohvalio Vučića što nije u Sandžak poslao migrante iz islamskih zemalja koji ulaze u Srbiju.

Da li je Vučić, preko svojih emisara, tražio ovakve pohvale i pokude – nije mnogo ni važno, imajući u vidu da je sve više onih koji imaju moć da mu javno dižu rejting među Srbima u RS, na ovaj ili onaj način, svako iz svog interesa, nadajući se da će im Vučić pomoći kad im zatreba. Vučiću će, međutim, biti potrebna podrška iz RS kada bude potpisivao “Sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa sa Prištinom” – da bi u Srbiji delimično amortizovao optužbe za “izdaju” - a, kako to nikoga na političkoj sceni u RS neće koštati ni prebijene pare, neće im biti teško da mu udovolje.

Dodikovo “krunisanje” Vučića kao “državnika” kome danas nema ravna među Srbima ponajviše liči na uvod u novi period udvorištva. Samo, pitanje je hoće li se taj period završiti čistim podaništvom, ako im njihov car, superstar i sveznadar bude jednog dana – koji ne mora biti tako daleko - bude “sugerisao” da razmisle o prihvatanju razgovora sa predstavnicima EU o uslovu iz Brisela da suspenduju/ukinu entitetsko glasanje u Parlamentu BiH prilikom uslađivanja legislative EU sa zakonodavstvom u BiH. Ovo je jedan od 14 uslova EU da BiH dobije status zemlje kandidata za članstvo u EU i jedini o kome niko od političara u RS – barem ne javno – do sada nije hteo da razgovara, jer im je svima jasno da je suspenzija entitetskog glasanja samo prečica ka centralizaciji BiH, odnosno razvlašćivanju RS. No, kako će ta tema neumitno doći na dnevni red u Briselu ubrzo posle postizanja “Sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine”, i Dodik i ostali srpski političari u RS imaće sve manje vremena da razmisle šta im je činiti. Puko čekanjena to šta će im Vučić “sugerisati” predstavljaće samo običnu političku stazu koja vodi od udvorištva u podaništvo Vučiću.