Дуго ми је требало да одгонетнем једну тајну. Како је могуће да смо Босића, Тадића, Иванића позивали на отварање Андрићевог споменика у Андрићграду, они се нису појавили. Када је доношен споменик Његошев и свечано обиљежена 200- годишњица његовог рођења и тада су били позвани и нису се појавили.

Кампања опозиције фокусирана је искључиво на компромитовање првог човека актуелне власти. Рачунало се, вероватно, да су нижи нивои владајуће коалиције већ поражени на локалним изборима пре две године и да је преостало још само да се удари по врху.

Може бити да се кључ најновијих хапшења крије у притиску западних центара моћи на Тужилаштво БиХ, ОСА, „савезну полицију“ Сипу и полицијске агенције у ФБИХ, појачаног након последњих зверстава џихадиста ИСИС-а, у чијим се редовима и бори највећи број најопаснијих босанских џихадиста на „привременом раду“ у Сирији.

Странка је раније имала споразум о сарадњи са ДСС-ом, но за време парламентарних избора у Србији 2014. прилично им је засметао Додиков сусрет са Коштуницом и Кустурицом у Андрићграду. Сматрали су да овим Додик руши Вучића јер „му не одговара никаква власт у Србији која за приоритет има борбу против корупције и криминала“.

Баш све о све, личи на “теорију завјере”. Али, као што су за нас задужени странци мјесецима уочи рушилачких мартовских протеста у Сарајеву, Зеници, Тузли итд. хушкали против “неспособне и корумпиране власти” и позивали народ да је смијени, сада нам уочи избора отворено сугеришу да би било добро да се власт у октобру промијени.  

Дакле, берлински план да се на једном месту окупе не само будући “победници”, већ и “губитници” предстојећих избора међу Србима, Бошњацима и Хрватима - а не само “народњаци” или само “социјалемократи” - крајње је практичне природе, а могло би се посумњати да се ослања и на искуства из пропасти “априлског пакета” уставних промена у БиХ.

Ипак, јасно је да, према недавним истраживањима јавног мњења, више од четири петине грађана РС није за учлањење БиХ у НАТО, а сматрати неодговорнима све те људе, у најмању руку, представља чист безобразлук.

Зато већ видим разочарање у Сарајеву када још једном и од Вучића чују, а и шта би друго, да "Београд подржава Дејтонски споразум и да ће поштовати сваки равноправан договор ентитета и народа у БиХ". А "као бибер по пилаву" доћи ће вест да, ако им непосредно не прети "Крим у БиХ", пример Украјине стабилизује дејтонски статус Српске у БиХ.

Против те одлуке Владе РС, у Сарајеву су устали сви водећи бошњачки политичари, тражећи да ОХР одмах поништи ту одлуку, те износећи низ неоснованих оптужби на рачун власти у Бањалуци: од „апартхејда“, преко „дискриминације бошњачких повратника“ до „кршења Дејтонског споразума“!?

Пошто је годинама упозоравала на кршења међународног права и спољнополитичку недосљедности једине суперсиле, Путинова Русија је почела да узвраћа мило за драго у Абхазији и Јужној Остетији, у Сирији и на Криму, а сада је у дијеловима Украјине са руском и проруском већином у току руска пародија на „обојене револуције“.