Као мултиетничка федерална јединица, Република Српска не може имати крсну славу. Она је не може имати ни као секуларна република. Међутим, она и нема крсну славу. По слову закона, Република Српска је имала крсну славу раније, али је важећи Закон о празницима не познаје.

Популациона политика свих влада у протеклих стотињак година, од Николе Пашића и Стојана Протића, до Милорада Додика и Александра Вучића, довела је до оне злокобне демографске пројекције коју осликавају услови у којима родитељи Дјеце данас живе.

Место демократског суверенитета према Дејтонском споразуму је управо место децентрализације, високог степена аутономије ентитета и њиховог сопственог политичког управљања – и потребно је нагласити да је ово сасвим у складу са савременим политичким тенденцијама 21. века.

Дакле, у наредна два месеца требало би да буде јасно да ли ће власти РС спровести референдум о правосуђу БиХ или не, пошто се обаве преговори о структуралном дијалогу и обави анализа рада Тужилаштва БиХ у предметима ратних злочина.

И зато можемо рећи да су представници народа у Скупштини постали ствараоци Републике Српске. Зато можемо рећи и да су војници који су сачувли РС у тешким борбама ствараоци РС. Мајке које су у ратним годинама рађале децу, одгајале их и храниле чекајући мужеве са ратишта, ствараоци су РС.

Кад је ријеч о "ризичном распакивању Дејтона", то се већ одавно догодило у режији Вестендорпа, Петрича, Ешдауна и др. одузимањем надлежности и наметањем закона. Циљ референдума је баш обрнуто - да се Дејтон поново спакује у свом изворном садржају, по слову, а не у духу међународног споразума.

У време српске револуције 1804–1815. сви су политички про­јек­ти (сем једног који је стављан на папир из политичке нужде) пола­зи­ли од тога да су Босна и Херцеговина, Далмација и Дубровник једна национална целина, заједно са Београдским пашалуком и Црном Гором.

На питање да ли је Босна и Херцеговина држава, државна заједница или заједница држава, добили бисмо различите одговоре, зависно ко би одговарао на ово питање. Кад се анализира садржај Устава БиХ, очите су карактеристике БиХ. 

И, као треће, према слову Дејтонског споразума рок трајања тројице иностраних судија био је ограничен на десет година, што значи да је састав Уставног суда без странаца требало да изабере парламентарна скупштина БиХ још прије читаву деценију.

Након 5 октобра, СРЈ одустаје од континуитета са СФРЈ,подноси нови захтев за чланство у УН и једнострано повлачи тужбу против БиХ Овај гест добре воље је пратило и успоставање дипломатских односа (и серија извињења највиших државних фукционера из Београда). СРЈ подноси и Инцијативу да МСП ex officio преиспита своју јурисдикцију.