Посљедњих двадесет година тјера нас да научимо да је за било који народ, у цјелини или само један његов одвојени дио, који жели да опстане на овим просторима од највећег значаја да посједује што већу економску моћ, што израслију политичку класу, што способнији јавни сервис укључујући безбједносне службе, што утицајније медије и што моћније савезнике.

Србе у Босни и Херцеговини стално упозоравају да се не враћају у прошлост, већ да се окрену ка будућности. Било би то донекле и разумљиво, само да нам ти исти нису "зацементирали" садашњост, у којој трпимо свакојаке увреде и неосноване.

Већ на трагу овог запажања требало би да буде јасно да се у БиХ ништа лакше неће моћи пребродити суштинске разлике између Срба, Бошњака и Хрвата ни након што буде признато право косовских Алабанаца на самоопредељење у јужној србијанској покрајини. Напротив.

Одмах треба истаћи да цео свет зна оно што знамо и ми: да су сви чланови породице Радована Караџића већ годинама под даноноћним надзором и пратњом врхунских страних шпијуна и домаћих (БиХ) агената.

Изетбеговић је, наводно, био љут на Ганића, али ће касније, 3. мај назвати "дан када смо коначно победили страх од четника". Генерал Јован Дивјак признаће, међутим, да "ти војници у принципу нису ни били наоружани"