Načelo „deljivosti republike“ u Statutu APV

Predlogom novog statuta Vojvodine se protivno Ustavu i opštem načelu modernog društva podvaljuje raskidni uslov koji proizvodi dejstvo protiv jedinstva Republike Srbije na teritoriji APV. Paradoksalno, to načelo feudalnog partikularizma se podvaljuje u ime nekakvih „evropskih principa i vrednosti“ koji treba javnosti da zvuče moderno.

Unité indivisibilité de la république liberté égalité fraternité ou la mort  (Načela modernog društva proklamovana u Francuskoj revoluciji).

Predlog statuta APV već u članu 1. st. 2 sadrži povredu jedinstvenosti Republike Srbije, iako je separatistička volja pisca Predloga statuta zamaskirana afirmativnom formulacijom, da se Vlasi ne dosete:

„AP Vojvodina je neodvojivi deo Republike Srbije u kojoj se neguju evropski principi i vrednosti.“

A contra, ako se u R. Srbiji ne budu „negovali evropski principi i vrednosti“, APV će postati njen odvojivi deo?

Evropske principe i vrednosti smo videli na našem sopstvenom primeru - kada je većina evropskih zemalja „priznala“ samostalnost lažne države na teritoriji južne srpske Pokrajine. Što se tiče objektivnog prava, čl. 1. st. 2 je protivan članu 8. Ustava R. Srbije, koji se tiče teritorije i granice države. Iz Ustava nije moguće izvesti nikakve „evropske principe i vrednosti“. Neustavnom odredbom Predloga statuta se načelno menja jedinstvenost Republike Srbije - izmena se vrši u formi podzakonskog akta u pravno nemogućoj formi, iako čl. 8. st. 2 za to izričito propisuje postupak predviđen za promenu Ustava.

Uostalom, odnosi sa stranim državama i međunarodnim organizacijama (bile one evropske ili ne) u nadležnosti su Republike Srbije, a ne jedne njene Pokrajine. Suverena država je subjekt međunarodnog prava i ona je ovlašćena da stupa u međunarodne odnose.

Navedena formulacija je jasno postavljena tako da u materijalnom smislu i na načelnom nivou uvodi pravno nepostojeće „evropske principe i vrednosti“ kao uslov jedinstva APV sa R. Srbijom. Evolutivno, ovi protivustavni „evropski principi i vrednosti“ ne mogu se tumačiti drugačije nego kao volja tvorca Predloga statuta da u njega unese raskidni uslov ustavnog jedinstva R. Srbije, i to podzakonskim aktom.

Ovakvog rešenja nema čak ni u istoriji komunističkog Ustavnog prava Jugoslavije. Čak ni Korhecovim statutom nije u ovoj meri pokušano načelno suprotstavljanje nedeljivosti republike. Ne postoji nikakav „evropski princip“, niti „evropska vrednost“ koja upućuje na ovo. Naprotiv, moderno društvo u Evropi, artikulisano Francuskom revolucijom, ustanovilo je, proklamovalo i brižljivo negovalo svoja četiri osnovna načela. Jedno od tih načela je nedeljivost nacionalne Republike, navedeno odmah posle načela jedinstva! 

Do sada, prikriveni separatizam takozvanih autonomaša predstavljao se pred javnošću kao „regionalizacija“. Kako je „regionalizacija“ Ukrajine ugrozila interese njihovih evroatlantskih seniora, ta floskula im je postala štetna a Rusiji korisna. Umesto da je i dalje koriste, oni brkaju pravni i politički pojam decentralizacije, a istorijsko osnivanje Vojvodine i komunističko oktroisanje SAPV namerno brkaju sa pravnom prirodom ustanovljenja prava građana na pokrajinsku autonomiju u pravnoj državi demokratski donetim Ustavom iz 2006. godine. Najnoviji specijalitet im je da Pastorovim statutom podvale Republici načelo deljivosti kao specifičnu formu njenog jedinstva.

Konfuzija, partikularizam, rascepkanosti, zamena teza, kontradiktornost i nejedinstvo pravnog poretka nisu obeležja modernog društva. Sve to su činioci feudalnog poretka u koji ilegalna evropska regija uporno hoće da vrati našu Vojvodinu. Otud nije čudo što se njena birokratija Deklaracijom od deseti travnja 2013. godine otvoreno pozvala na samo njoj znana „istorijska prava“, čime je nedvosmisleno otkrila svoju nazadnu prirodu.