Politička klima u Crnoj Gori gora i ostrašćenija nego u vreme referenduma, a medijska scena prljavija čak i od one u Srbiji

Gospodine Vukadinoviću, nakon prezentacije istraživanja javnog mnjenja u Podgorici, kakvi su vam utisci o procesima u Crnoj Gori?

- Nekoliko godina, praktično još od predreferendumskog vremena, nisam iz veće blizine pratio zbivanja u Crnoj Gori i moram priznati da sam dosta neprijatno iznenađen zatečenim stanjem. Zapravo, čini mi se da je politička klima danas još gora i ostrašćenija nego u to vreme.

To je očigledan poraz svih, a najviše, razume se, vlasti koja ili nije imala sluha ili volje da integriše i demokratizuje crnogorsko društvo. Posebno sam frapiran  medijskom scenom koja je, ako je to uopšte moguće, gora i prljavija čak i od one u Srbiji. Uostalom, i glavni akteri te prljavštine su isti.

Primjetno je bilo ignorisanje medija, bliskih režimu, samog istraživanja, da bi se potom, nakon reakcija u javnosti, pokušala diskreditacija rezultata i učesnika. Smatra te li da u svemu tome ima, možda i političke pozadine ili nezadovoljstva?

- Upravo o tome govorim. Mi smo prezentovali jedno istraživanje koje po svojoj formi i metodologiji potpuno odgovara profesionalnim standardima. Da je drugačije, a to iskusno istraživačko oko lako vidi, ne bih pristao da učestvujem u njegovoj prezentaciji. To naravno ne znači da je nepogrešivo, niti takvo nepogrešivo istraživanje postoji.

I ja sam na samoj prezentaciji – postoji snimak i može svako da ga presluša – navodio neke ograde i iznosio manje metodološke primedbe. Ali su rezultati, kao što sam i rekao, u osnovi logični, konzistentni i koherentni. Rejtinzi stranaka su tu, zapravo, najmanje bitni i najviše promenljiva kategorija. Ali najvažniji i, nažalost, nesumnjiv nalaz iz tog istraživanja jeste da je Crna Gora politički strahovito podeljeno društvo i da građani imaju veoma mali stepen poverenja u njene institucije, a posebno u demokratske procedure i izborni proces.

Sem toga, pokazalo se da oko trećina građana izbegava da se izjasni po bilo kom pitanju, što je prilično zabrinjavajuće, pogotovo jer ima indicija da je u osnovi tog neiznjašnjavanja strah od mogućih posledica. To je ono što bi trebalo da zabrine sve odgovorne političke faktore u Crnoj Gori.

A ovi napadi koje pominjete očigledno dolaze iz jednog istog neformalnog medijsko-političkog centra koji već dugo godina uzurpira vlast u Crnoj Gori, a odnedavno i u Srbiji, i koji reaguje nervozno na svaki nagoveštaj ljuljanja ili ugrožavanja te njihove apsolutne vlasti. Zato su se tako besno ostrvili na ovo istraživanje, ne samo da dezavuišu rezultate, nego i da preventivno zastraše i odbiju ljude koji su učestvovali i koji nameravaju da učestvuju u ovom regionalnom projektu. A slične napade očekujem i u Srbiji. 

Da li je uzrok pada povjerenja u demokratske procese i vladajuće političke stranke, u slučajevima kakvo je hapšenje budvanske grupe i sukobi između koalicionih partnera u vlasti?

- Nije sasvim jasno šta je tu čemu uzrok, a šta posledica. Ali je potpuno jasno, a i rezultati istraživanja koje smo prezentovali na to ukazuju, da većina građana Crne Gore ta hapšenja manje doživljava kao primer funkcionisanja pravne države, a više kao politički obračun u vrhu vlasti.

Ja odavde ne mogu znati da li je u pitanju jedno ili drugo, ali većinski utisak građana prema ovim događajima je, najblaže rečeno, vrlo skeptičan. A da je poverenje u demokratske procese veće, verovatno bi i percepcija bila drugačija.   

Najavljeno je da je u toku prikupljanje novih podataka sa terena, kakve rezultate tu očekujete, i da li će blizina najavljenih opozicionih protesta, dodatno uzdrmati rejtinge na političkoj sceni Crne Gore?

- Ne znam kakvi će biti rezultati, niti kada će biti predstavljeni. Ali sasvim je jasno da će pomenuti protesti, kako god se završili, imati ogroman uticaj na političke procese u Crnoj Gori, pa i na odnose političkih snaga.

U svakom slučaju, čini se da događaji idu u pravcu radikalizacije i polarizacije na dva suprotstavljena bloka, što aktuelna vlast očigledno želi da izbegne tako što neprestano cepka opozicione stranke i proizvodi sopstvenu „konstruktivnu opoziciju“. Uzgred rečeno, sličan proces je na delu i u Srbiji, što i ne čudi s obzirom da je reč o istoj autoritarnoj matrici.

Najavljeni protesti će verovatno doprineti raščišćavanju i pojednostavljenju crnogorske političke scene, na kojoj sada vlada potpuni haos sa mnoštvom mikropolitičkih subjekata sa kojima vlast uvek lako može da manipuliše.

Predstavljanje istraživanja: U Crnoj Gori postoji veliki konfliktni potencijal, većina ne veruje u poštene izbore i demokratske procedure

DPS i DF su i dalje vodeći politički subjekti, koji po mišljenju građana Crne Gore dominantno utiču na politički život u Crnoj Gori, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja Crne Gore, rađeno tokom avgusta od strane grupe nezavisnih eksperata iz regiona, a koje je na današnjoj konferenciji za medije predstavila Dragana Kadović, šef istraživačke grupe.

Rezultati istraživanja govore da 62 odsto građana Crne Gore podržava pristupanje Evropskoj uniji, dok je za NATO integracije tek 32 odsto. Veliki procenat ispitanika prepoznaje Srbiju i Rusiju kao najbliskije zemlje, smatrajući da bi regionalna, odnosno međunarodna saradnja morala biti najprisnija sa ove dvije države.

U periodu od 15.-29. avgusta, realizovano je istraživanje javnog mnjenja u Crnoj Gori na reprezentativnom uzorku od 1009 punoletnih ispitanika. Istraživanje je realizovano metodom terenske, telefonske (fiksni i mobilni brojevi telefona) i onlajn ankete. Glavni cilj istraživanja bio je usmeren na sagledavanje stavova i vrednosnih sudova javnog mnjenja u Crnoj gori o: Aktuelnim zbivanjima na društveno-političkoj sceni, Društveno ekonomskom položaju i Izborima i političkim stavovima, kazala je Kadović.

Konfliktni kapacitet

„Iznenađuje disproporcija u procentima onih koji podržavaju Evropsku uniju i sa druge strane niska podrška podrške NATO, ali sličan slučaj je i u Srbiji, gde je podrška NATO negde oko 10%, dok EU do nedavno je podržavalo preko 50%. U Crnoj Gori je razlika između podrške EU i NATO manja, ali i dalje nelogična, s obzirom da se radi o faktički istim zemljama, samo što EU ima bolji regionalni marketing,“ saopštio je politički analitičar i urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović odgovarajući na novinarsko pitanje.

U Crnoj Gori postoji ozbiljan konfliktni kapacitet i to bi trebalo da zabrine vlast i sve političke aktere, na to ukazuju rezultati istraživanja, rekao je Đorđe Vukadinović, odgovarajući na pitanje novinara kako vidi rezultate istraživanja  u svijetlu najavljenih protesta za kraj septembra.

„U zavisnosti šta se definiše kao cilj protesta zavisiće i procena uspešnosti rezultata istih. A taj cilj bi mogao biti: 1. rušenje aktuelne vlasti, 2. formiranje prelazne vlade, 3. obezbeđivanje ravnopravnih izbornih uslova ili 4. jačanje Demokratskog fronta kao ključne opozicione snage. Ali usvakom slučaju, stvari će se pokrenuti i pomeriti u nekom pravcu,“ zaključio je Vukadinović.

Ekonomski položaj i problemi u društvu

Gotovo svaki drugi (48%) građanin Crne Gore ocenjuje svoj lični standard kao loš, svaki treći (33%) kao „osrednji“ a tek svaki peti (19%) kao dobar. Beležimo značajne razlike kod onih koji svoj standard ocenjuju kao loš prema radnom/socijalnom statusu: domaćice (77%), penzioneri (62%), nezaposleni (48%), zaposleni u privatnom sektoru (48%), sitni preduzetnici (43%), učenici/studenti (35%), zaposleni u državnim institucijama (12%) i biznismeni/advokati/notari/lekari/stomatolozi (7%).

Na pitanje da li je realno, odnosno da li očekuju da će se njihov životni standard u toku ove i sledeće godine povećati, samo 12% građana daje pozitivan odgovor. Više od polovine (52%) daje negativan odgovor dok 36% nema odgovor ili nema stav.

Na pitanje da li su u crnogorskom društvu prisutni određeni društveni poremećaji, dominiraju potvrdni odgovori i to prema sledećem redosledu: trgovina narkoticima (72%), kriminal (71%), korupcija (68%), šverc/nelegalna trgovina (67%), poslovanje u „sivoj“ zoni / neplaćanje poreza (60%), zapošljavanje „preko veze“ (59%), nezaposlenost (56%), socijalne razlike (50%), siromaštvo (49%), rad na „crno“ (49%), trgovina ljudima i prostitucija (43%).

Aktuelna zbivanja i politička scena

Na pitanje „Da li su po vašem mišljenju hapšenja u Budvi pokušaj da se zaštiti pravna država ili unutarpartijska borba za uticaj i dominaciju“, više od polovine (51%) građana kaže – unutarpartijska borba za uticaj i dominaciju dok svaki četvrti građanih veruje u pravnu državu (25%). Nema stav ili nema odgovor 24% građana.

Na blok pitanja „Da li podržavate neke od navedenih odluka Vlade Crne Gore“ dominiraju negativni odgovori i to prema sledećem redosledu:

Što se međunarodne saradnje i nadnacionalnih integracija tiče, primetna je većinska podrška građana za proces pridruživanja EU (62%) kao i tačno duplo manja podrška (32%) pristupanju NATO.

Na blok pitanja „Po kom redosledu bi Crna Gora trebala da razvija međunarodnu saradnju?“ dobijamo sledeći redosled rangova:

EU je na prvom mestu kad je u pitanju ekonomska i politička saradnja dok je Rusija na prvom mestu kad je u pitanju kulturna i bezbednosna saradnja.

Kada je u pitanju regionalna saradnja, dobijamo navedeni redosled rangova:

Od zemalja u regionu, Srbija se i dalje tretira kao najbliža Crnoj Gori i to na svim poljima saradnje. Republika Srpska je druga po redu kod ekonomske, političke i kulturne saradnje, dok je BiH druga po redu za bezbednosnu a treća po redu za političku saradnju.

Da imaju potrebu oni ili neko od članova porodice, odabrali bi gradove u regionu odabrali po sledećem redosledu:

Poverenje u medije

U medijskoj sferi, najveći procenat poverenja imaju informativne redakcije Dana i Vijesti, među štampanim, te TV Vijesti i RTCG od elektronskih medija.

Na pitanje da li po njihovom mišljenju ljudi u Crnoj Gori smeju otvoreno da izraze svoje političke stavove bez bojazni da se to može negativno odraziti na njih i porodicu, više od trećine (36%) kaže: NE, 30% kaže: DA dok 34% nema stav ili nema odgovor.

Nešto manje od trećine (32%) smatra da ljudi u Crnoj Gori mogu na izborima da slobodno izražavaju svoju političku volju dok 38% smatra da se glasa pod pod izvesnim pritiskom; 30% nema stav ili nema odgovor.

Da su izbori u Crnoj Gori slobodni i demokratski smatra 36% građana dok znatno veći broj (43%) izražava sumnju da postoje zloupotrebe izborne procedure (43%); 21% nema stav ili nema odgovor.

Nepoverenje prema izborima kao suštinskom demokratskom instrumentu dovodi do povećanja broja apstinenata, tako da je trenutno samo 44% onih koji bi sugurno izašli i još 11% onih koji bi „verovatno“ izašli na izbore.

Što se tiče rejtinga političkih stranaka, od onih koji bi se u ovom trenutku opredelili za izlazak na izbore, i dalje su dvije vodeće grupacije DPS i DF.

(NSPM-IN4S)