Србија и Црна Гора | |
Политичка клима у Црној Гори гора и острашћенија него у време референдума, а медијска сцена прљавија чак и од оне у Србији |
![]() |
четвртак, 10. септембар 2015. | |
Господине Вукадиновићу, након презентације истраживања јавног мњења у Подгорици, какви су вам утисци о процесима у Црној Гори? - Неколико година, практично још од предреферендумског времена, нисам из веће близине пратио збивања у Црној Гори и морам признати да сам доста непријатно изненађен затеченим стањем. Заправо, чини ми се да је политичка клима данас још гора и острашћенија него у то време. То је очигледан пораз свих, а највише, разуме се, власти која или није имала слуха или воље да интегрише и демократизује црногорско друштво. Посебно сам фрапиран медијском сценом која је, ако је то уопште могуће, гора и прљавија чак и од оне у Србији. Уосталом, и главни актери те прљавштине су исти. Примјетно је било игнорисање медија, блиских режиму, самог истраживања, да би се потом, након реакција у јавности, покушала дискредитација резултата и учесника. Сматра те ли да у свему томе има, можда и политичке позадине или незадовољства? - Управо о томе говорим. Ми смо презентовали једно истраживање које по својој форми и методологији потпуно одговара професионалним стандардима. Да је другачије, а то искусно истраживачко око лако види, не бих пристао да учествујем у његовој презентацији. То наравно не значи да је непогрешиво, нити такво непогрешиво истраживање постоји. И ја сам на самој презентацији – постоји снимак и може свако да га преслуша – наводио неке ограде и износио мање методолошке примедбе. Али су резултати, као што сам и рекао, у основи логични, конзистентни и кохерентни. Рејтинзи странака су ту, заправо, најмање битни и највише променљива категорија. Али најважнији и, нажалост, несумњив налаз из тог истраживања јесте да је Црна Гора политички страховито подељено друштво и да грађани имају веома мали степен поверења у њене институције, а посебно у демократске процедуре и изборни процес. Сем тога, показало се да око трећина грађана избегава да се изјасни по било ком питању, што је прилично забрињавајуће, поготово јер има индиција да је у основи тог неизњашњавања страх од могућих последица. То је оно што би требало да забрине све одговорне политичке факторе у Црној Гори. А ови напади које помињете очигледно долазе из једног истог неформалног медијско-политичког центра који већ дуго година узурпира власт у Црној Гори, а однедавно и у Србији, и који реагује нервозно на сваки наговештај љуљања или угрожавања те њихове апсолутне власти. Зато су се тако бесно острвили на ово истраживање, не само да дезавуишу резултате, него и да превентивно застраше и одбију људе који су учествовали и који намеравају да учествују у овом регионалном пројекту. А сличне нападе очекујем и у Србији. Да ли је узрок пада повјерења у демократске процесе и владајуће политичке странке, у случајевима какво је хапшење будванске групе и сукоби између коалиционих партнера у власти? - Није сасвим јасно шта је ту чему узрок, а шта последица. Али је потпуно јасно, а и резултати истраживања које смо презентовали на то указују, да већина грађана Црне Горе та хапшења мање доживљава као пример функционисања правне државе, а више као политички обрачун у врху власти. Ја одавде не могу знати да ли је у питању једно или друго, али већински утисак грађана према овим догађајима је, најблаже речено, врло скептичан. А да је поверење у демократске процесе веће, вероватно би и перцепција била другачија. Најављено је да је у току прикупљање нових података са терена, какве резултате ту очекујете, и да ли ће близина најављених опозиционих протеста, додатно уздрмати рејтинге на политичкој сцени Црне Горе? - Не знам какви ће бити резултати, нити када ће бити представљени. Али сасвим је јасно да ће поменути протести, како год се завршили, имати огроман утицај на политичке процесе у Црној Гори, па и на односе политичких снага. У сваком случају, чини се да догађаји иду у правцу радикализације и поларизације на два супротстављена блока, што актуелна власт очигледно жели да избегне тако што непрестано цепка опозиционе странке и производи сопствену „конструктивну опозицију“. Узгред речено, сличан процес је на делу и у Србији, што и не чуди с обзиром да је реч о истој ауторитарној матрици. Најављени протести ће вероватно допринети рашчишћавању и поједностављењу црногорске политичке сцене, на којој сада влада потпуни хаос са мноштвом микрополитичких субјеката са којима власт увек лако може да манипулише. Представљање истраживања: У Црној Гори постоји велики конфликтни потенцијал, већина не верује у поштене изборе и демократске процедуре
Резултати истраживања говоре да 62 одсто грађана Црне Горе подржава приступање Европској унији, док је за НАТО интеграције тек 32 одсто. Велики проценат испитаника препознаје Србију и Русију као најблискије земље, сматрајући да би регионална, односно међународна сарадња морала бити најприснија са ове двије државе. У периоду од 15.-29. августа, реализовано је истраживање јавног мњења у Црној Гори на репрезентативном узорку од 1009 пунолетних испитаника. Истраживање је реализовано методом теренске, телефонске (фиксни и мобилни бројеви телефона) и онлајн анкете. Главни циљ истраживања био је усмерен на сагледавање ставова и вредносних судова јавног мњења у Црној гори о: Актуелним збивањима на друштвено-политичкој сцени, Друштвено економском положају и Изборима и политичким ставовима, казала је Кадовић. Конфликтни капацитет „Изненађује диспропорција у процентима оних који подржавају Европску унију и са друге стране ниска подршка подршке НАТО, али сличан случај је и у Србији, где је подршка НАТО негде око 10%, док ЕУ до недавно је подржавало преко 50%. У Црној Гори је разлика између подршке ЕУ и НАТО мања, али и даље нелогична, с обзиром да се ради о фактички истим земљама, само што ЕУ има бољи регионални маркетинг,“ саопштио је политички аналитичар и уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић одговарајући на новинарско питање. У Црној Гори постоји озбиљан конфликтни капацитет и то би требало да забрине власт и све политичке актере, на то указују резултати истраживања, рекао је Ђорђе Вукадиновић, одговарајући на питање новинара како види резултате истраживања у свијетлу најављених протеста за крај септембра. „У зависности шта се дефинише као циљ протеста зависиће и процена успешности резултата истих. А тај циљ би могао бити: 1. рушење актуелне власти, 2. формирање прелазне владе, 3. обезбеђивање равноправних изборних услова или 4. јачање Демократског фронта као кључне опозиционе снаге. Али усваком случају, ствари ће се покренути и померити у неком правцу,“ закључио је Вукадиновић. Економски положај и проблеми у друштву Готово сваки други (48%) грађанин Црне Горе оцењује свој лични стандард као лош, сваки трећи (33%) као „осредњи“ а тек сваки пети (19%) као добар. Бележимо значајне разлике код оних који свој стандард оцењују као лош према радном/социјалном статусу: домаћице (77%), пензионери (62%), незапослени (48%), запослени у приватном сектору (48%), ситни предузетници (43%), ученици/студенти (35%), запослени у државним институцијама (12%) и бизнисмени/адвокати/нотари/лекари/стоматолози (7%). На питање да ли је реално, односно да ли очекују да ће се њихов животни стандард у току ове и следеће године повећати, само 12% грађана даје позитиван одговор. Више од половине (52%) даје негативан одговор док 36% нема одговор или нема став. На питање да ли су у црногорском друштву присутни одређени друштвени поремећаји, доминирају потврдни одговори и то према следећем редоследу: трговина наркотицима (72%), криминал (71%), корупција (68%), шверц/нелегална трговина (67%), пословање у „сивој“ зони / неплаћање пореза (60%), запошљавање „преко везе“ (59%), незапосленост (56%), социјалне разлике (50%), сиромаштво (49%), рад на „црно“ (49%), трговина људима и проституција (43%). Актуелна збивања и политичка сцена На питање „Да ли су по вашем мишљењу хапшења у Будви покушај да се заштити правна држава или унутарпартијска борба за утицај и доминацију“, више од половине (51%) грађана каже – унутарпартијска борба за утицај и доминацију док сваки четврти грађаних верује у правну државу (25%). Нема став или нема одговор 24% грађана. На блок питања „Да ли подржавате неке од наведених одлука Владе Црне Горе“ доминирају негативни одговори и то према следећем редоследу: Што се међународне сарадње и наднационалних интеграција тиче, приметна је већинска подршка грађана за процес придруживања ЕУ (62%) као и тачно дупло мања подршка (32%) приступању НАТО. На блок питања „По ком редоследу би Црна Гора требала да развија међународну сарадњу?“ добијамо следећи редослед рангова: ЕУ је на првом месту кад је у питању економска и политичка сарадња док је Русија на првом месту кад је у питању културна и безбедносна сарадња. Када је у питању регионална сарадња, добијамо наведени редослед рангова: Од земаља у региону, Србија се и даље третира као најближа Црној Гори и то на свим пољима сарадње. Република Српска је друга по реду код економске, политичке и културне сарадње, док је БиХ друга по реду за безбедносну а трећа по реду за политичку сарадњу. Да имају потребу они или неко од чланова породице, одабрали би градове у региону одабрали по следећем редоследу: Поверење у медије У медијској сфери, највећи проценат поверења имају информативне редакције Дана и Вијести, међу штампаним, те ТВ Вијести и РТЦГ од електронских медија. На питање да ли по њиховом мишљењу људи у Црној Гори смеју отворено да изразе своје политичке ставове без бојазни да се то може негативно одразити на њих и породицу, више од трећине (36%) каже: НЕ, 30% каже: ДА док 34% нема став или нема одговор. Нешто мање од трећине (32%) сматра да људи у Црној Гори могу на изборима да слободно изражавају своју политичку вољу док 38% сматра да се гласа под под извесним притиском; 30% нема став или нема одговор. Да су избори у Црној Гори слободни и демократски сматра 36% грађана док знатно већи број (43%) изражава сумњу да постоје злоупотребе изборне процедуре (43%); 21% нема став или нема одговор. Неповерење према изборима као суштинском демократском инструменту доводи до повећања броја апстинената, тако да је тренутно само 44% оних који би сугурно изашли и још 11% оних који би „вероватно“ изашли на изборе. Што се тиче рејтинга политичких странака, од оних који би се у овом тренутку определили за излазак на изборе, и даље су двије водеће групације ДПС и ДФ. (НСПМ-ИН4С) |