Čemu Srbi mogu da se nadaju kada Montenegrini čak i Dritana smatraju "velikosrbinom" i "četnikom"?

 Nakon izglasavanja nepoverenja vladi Crne Gore sudbina Dritana Abazovića izgleda neizvesno. Ako za sada ne možemo znati kakva ga politička budućnost očekuje, izvesno je da – sa srpske tačke gledišta – nema mnogo razloga za slavljenjem čoveka koji je pre samo nekoliko meseci odlučio da najznačajnija ministarska mesta u njegovoj vladi zauzmu ljudi radikalno antisrpskih shvatanja kakvi su Ranko Krivokapić i Raško Konjević i sve to uz manjinsku podršku Milovog DPS-a. Međutim, ako glorifikaciji Dritana nema mesta, držim da odnos koji Crnogorci montenegrinske provinijencije već neko vreme imaju prema njemu može biti poučan za srpsku stranu.

Darko Šuković, dugogodišnji voditelj emisije Živa istina i glavni urednik Antene M izneo je svoje viđenje crnogorskih prilika u tekstu sa provokativnim naslovom „Dritan Abazović – čovjek na koga je čekao Beograd“[1]. U njemu govori kako bez Dritana „klerofašizam ne bi postao mejnstrim u Crnoj Gori“. Na koji „klerofašizam“ misli? Svakako ne na montenegrinski, pošto montenegrinski „antifašisti“ i „borci za sekularnu državu“ vode borbu samo i jedino protiv srpskog nacionalizma – a u njega onda podmuklu svrstavaju i borbu za sama ljudska prava Srba. Da bi bio jasan, u istom tekstu otvoreno govori o SPC – odnosno „Crkvi Srbije“ kako je nazivaju on i njegovi istomišljenici – za koju drži da pretvara „građane Crne Gore u svetosavske fanatike, koji slijede put Mace Vukojičića i Ratka Mladića“. A sve to, po Šukoviću, Dritan čini sa namerom da Crnu Goru, posluži li ga „sreća izdajnička i sljepoća evro-američka predati gospodaru Otvorenog Balkana, velikom vođi regiona i malom od palube na toplom moru Vladimira Putina“. Naivan čovek bi za trenutak pomislio kako je inicijativa Otvoreni Balkan nešto o čemu pohvalno govori Aleksandar Dugin, a ne Aleksandar Soroš[2].

Dakle, kada SPC – inače crkva sa najvećim brojem vernika u Crnoj Gori – potpiše ugovor kakav su prethodno sa tom državom potpisale sve druge tradicionalne verske zajednike, to predstavlja „veleizdaju“ i „kapitulaciju“

Balša Knežević, glavni urednik montenegrinskog portala Aktuelno – na čijim sajtu u svega par dana možemo pronaći tekstove pod imenima „Kulturni genocid nad Crnogorcima“[3], „Tuguju popovi za iskrenim drugom“[4], „Roćenov i Jevtov pulen na svetosavskom krkanluku“[5] – piše, očigledno duboko ponesen emocijama, kako je „vlada saradnika BIA-e i najvećeg veleizdajnika u crnogorskoj istoriji Dritana Abazovića, nakon nešto manje od četiri mjeseca mrcvarenja, destrukcija, laži i obmana pala je kasno sinoć“[6]. Dalje pokušava elaborirati zbog čega je toliko zapenio pa u istom tekstu piše kako je „jedino u čemu su bili uspješni Abazović i njegovi ministri u ovih 113 dana, je zaustavljanje evropskog puta Crne Gore po nalozima zvaničnog Beograda i nezvanične Moskve, koji je kulminirao aktom kapitulacije i potpisivanjem veleizdajničkog ugovorima sa negatorima svega crnogorskog 3. avgusta“. Dakle, kada SPC – inače crkva sa najvećim brojem vernika u Crnoj Gori – potpiše ugovor kakav su prethodno sa tom državom potpisale sve druge tradicionalne verske zajednike, to predstavlja „veleizdaju“ i „kapitulaciju“.

Andrej Nikolaidis, bivši savetnik Ranka Krivokapića i ovogodišnji dobitnik Trinaestojulske nagrade, koji je srpskoj javnosti postao šire poznat time što je 2012. godine zažalio zbog što u dvorani „Borik“ u Banjaluci prilikom proslave dvadesetogodišnjice Republike Srpske nije postavljena i eksplodirala bomba[7] izjavljuje da veruje kako je „osoba koja dominantno kontroliše političke procese u Crnoj Gori, uključujući i političke procese koji su doveli do izbora Abazovićeve vlade, zapravo Aleksandar Vučić“[8]?! Nikolaidisova iracionalnost ipak prevazivali sve granice, jer on u svojoj „geopolitičkoj analizi“ iznosi stav kako je Zapad za Crnogorce i Bošnjake namenio sudbinu balkanskih Palestinaca i Kurda[9]?! Eto novosti za srpsku javnost – na stvaranju „Velike Srbije“ sada rade i Vašington i Brisel, a da li će „junački Montenegro“, poput Asteriksovog malog galskog sela, izdržati ove imperijalne udare, saznaćemo valjda u nekom od njegovih sledećih tekstova...

Jedino pitanje po kojem se Dritan razlikuje od Crnogoraca montenegrinske provinijencije, je to što on prema Srbima i SPC ne ispoljava glasni, radikalni i agresivni šovinizam kao oni. I to je razlika preko koje oni očigledno ne mogu preći! 

Među najglasnijima je svakako bila poslanica SDP-a i članica predsedništva ove stranke Draginja Vuksanović-Stanković. Ona je komentarišući potpisivanje temeljnog ugovora sa SPC izjavila „da vidimo ima li Dritan hrabrosti da potpiše ovakav izdajnički ugovor?!”[10]. Povodom istog događaja rekla je i da Abazović ugrožava „nezavisnost, dostojanstvo i teritorijalni integritet države Crne Gore“[11] i tom prilikom je čak pozvala i nadležne organe da reaguju?! A prilikom običnih požara izjavila je kako bi Dritan „zapalio Crnu Goru“[12]...

Po velikom broju najznačajnijih pitanja Dritan Abazović je na montenegrinskoj liniji. Spoljnopolitički gledano on je zagovornik članstva Crne Gore u Evropskoj uniji i NATO-u i uvođenja sankcija Rusiji, a njegova URA je čvrsto povezana sa evropskim „Zelenima“[13] koji su jedna najatlantističkije opredeljenih grupacija na kontinentu. Podržava crnogorsko priznanje nezavisnosti Kosova. Smatra da je u Srebrenici počinjen genocid i bio je jedan od glavnih zagovornika rezolucije o istom, koji je Skupština Crne Gore usvojila prošle godine. Protivnik je izmene Ustava iz 2007. godine koji je za službeni jezik proglasio „crnogorski“, iako se na svim popisima većina građana izjasnila da govore srpskim. Protivi se i promeni himne sa stihovima Sekule Drljevića i novokomponovane crvene zastave koji su za državne simbole proglašeni preglasavanjem Srba i sa namerom da im se pošalje jasna poruka. Ne smatra ni da Srbi u Crnoj Gori treba da imaju ona prava i onaj politički uticaj kakav po pravilu sleduje jednoj nacionalnosti koja čini oko trećinu građana neke države.

Jedino pitanje po kojem se Dritan razlikuje od Crnogoraca montenegrinske provinijencije, je to što on prema Srbima i SPC ne ispoljava glasni, radikalni i agresivni šovinizam kao oni. I to je razlika preko koje oni očigledno ne mogu preći! Zbog toga njega i njegovu stranku, koja u suštini liči na crnogorsku verziju koalicije „MORAMO“, predstavljaju ne samo kao neistomišljenike, već i kao izdajnika Crne Gore koji radi na njenom pripajanju Srbiji i na pretvaranju iste u bazu ruske mornarice na Jadranu. Takoreći kao na istomišljenika Aleksandra Rakovića.

Svim ovim oni Srbima i Srbiji šalju jasan signal. Poručuju nam da su oni grupacija sa kojom Srbi ne mogu postići nikakav kompromis i sporazum. Poručuju da oni raison d'être Crne Gore vide isključivo u tome da ista bude antisrpska tvorevina i ništa drugo

Svim ovim oni Srbima i Srbiji šalju jasan signal. Poručuju nam da su oni grupacija sa kojom Srbi ne mogu postići nikakav kompromis i sporazum. Poručuju da oni raison d'être Crne Gore vide isključivo u tome da ista bude antisrpska tvorevina i ništa drugo. A našem narodu u Crnoj Gori da im nisu spremni ponuditi čak ni onaj stepen prava koji imaju u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, u kojima se ipak podrazumeva da će u vlasti učestvovati oni srpski predstavnici za koje su Srbi glasali. Bez obzira što za razliku od Hrvata, Bošnjaka i Albanaca, sa Crnogorcima montenegrinske provinijencije Srbi nisu imali oružani sukob, već su mirno prihvatili njihov separatizam i cepanje svoje države. Crnogorske prilike su odličan pokazatelj i toga šta bi bilo sa našim narodom u BiH da nema Republike Srpske – Srbi bi bili konstantno preglasavani i majorizovani i to bi bilo nazivanom „građanskom državom“, u vlasti bi eventualno učestvovali pojedini ukrasni primerci poput Bogića Bogićevića, a svaka borba za minimum srpskih prava proglašavana za velikosrpstvo.

A posebno je interesantno – mada nije nimalo iznenađujuće – što Dritana „izdajnikom“ i „marionetom“ nazivaju čak i montenegrinski saveznici iz redova drugosrbijanaca poput Čanka[14] i Sonje Biserko[15] koji se inače zgražavaju kada neko u Srbiji upotrebi ove termine. Isto kao i Tonino Picula, izvestilac za Crnu Goru u Evropskom parlamentu i bivši ministar spoljnih poslova Hrvatske u vladi Ivice Račana, koji je povodom pada Dritanove vlade rekao da „crnogorska politika mora odlučiti nastavlja li u smjeru europskih integracija ili će postati potrošna roba ruskih i srpskih interesa u regiji“[16]. Izgleda da je i za najveće zagovornike evrointegracija „evropska Crna Gora“ zapravo samo sinonim za antisrpsku Crnu Goru.

 Izvori:

[1] https://bit.ly/3Cnj84H

[2] https://bit.ly/3QR4F5g

[3] https://bit.ly/3AkvpEK

[4] https://bit.ly/3QNt1NO

[5] https://bit.ly/3QIdQVN

[6] https://bit.ly/3QEVNjB

[7] https://bit.ly/3T9XFm3

[8] https://bit.ly/3Kd2yqj

[9] https://bit.ly/3wnqz8h

[10] https://bit.ly/3AdDLOn

[11] https://bit.ly/3PEqBiX

[12] https://bit.ly/3ABaQ8g

[13] https://bit.ly/3Tit9Xc

[14] https://bit.ly/3dMnB6Z

[15] https://bit.ly/3QYdp9J

[16] https://bit.ly/3Coc5sH