Zašto Iranu i Saudijskoj Arabiji ne treba rat

Razvoj diplomatske krize između Saudijaca i Iranaca, koju je izazvalo pogubljenje šiitskog imama Al Nimra osuđenog za „terorizam“ zato što je miroljubivo osporavao režim u Rijadu, nosi sa sobom ozbiljne rizike vojne eskalacije, delimično zahvaljujući oskudnom kredibilitetu potencijalnih posrednika.

Ujedinjene nacije izgleda da su van igre i sasvim diskreditovane nakon što su osudile napade na diplomatska sedišta Saudijske Arabije u Iranu, ali ne i egzekuciju Al Nimra i drugih šiitskih opozicionara. Evropa „ne postoji“ i u ovoj krizi takođe nisu zabeležene nikakve inicijative od Brisela ili drugih kancelarija na Starom kontinentu. 

U Sjedinjene Države niko se više ne uzda na Bliskom istoku – niti stari saveznici Arapi, „izdani“ prvo zbog podrške Vašingtona "arapskom proleću", a kasnije zbog spornog sporazuma oko iranskog nuklearnog programa, niti „bivši neprijatelji“ u Teheranu, koji još uvek smatraju Ameriku za „veliku satanu“ što je demonstrirano lansiranjem raketa koje su proteklih dana pozdravile ulazak nosača aviona ,,Truman” u Ormuski tesnac.

Neke veće šanse ima možda Moskva, saveznica Irana, koju i Rijad takođe posmatra kao jednu kredibilnu silu zainteresovanu da stabilizuje Bliski istok, uprkos tome što Saudijci ne opraštaju Putinu podršku Bašaru Asadu.

Slabost potencijalnih posrednika pojačava, dakle, rizike jedne vojne eskalacije, mada i oba režima mogu imati interes da pothranjuju tenzije kako bi iskoristili patriotsku mobilizaciju protiv spoljnih neprijatelja u cilju gušenja unutrašnje opzicije i jačanja nacionalne kohezije. 

Rijad i Teheran, uostalom, već se indirektno sučeljavaju u Jemenu, Iraku i Siriji, i aktuelna kriza nudi obema stranama priliku da zaoštre sukob i obnove trku u strategijskom naoružanju, uključujući balističke rakete i nuklearno oružje, za koje je takođe zainteresovana Saudijska Arabija, koja je finansirala „islamsku bombu“ koju je proizveo Pakistan.

U Jemenu, moćna i dobro naoružana koalicija koju vodi Rijad nije uspela da nadvlada šiitske pobunjenike Hute, koje podržava Iran, i zaoštravanje ovog rata moglo bi da poništi rešenje konflikta kroz pregovore. Isti scenario u Siriji, gde se pojačava konflikt između Rijada i Teherana, podrazumevao bi veliku podršku džihadističkim pobunjenicima, odnosno snagama Asada, uz zaoštravanje koje bi pokopalo sporazume iz Beča i rezoluciju Ujedinjenih nacija. 

Ozbiljniji rizik predstavlja mogućnost da se potpali Persijski zaliv, idealan ratni poligon za Saudijce i Irance, koji se sukobljavaju oko hegemonije nad malim pomorskim basenom. Ratni scenario, koji bi imao teške posledice za naftno tržište, podrazumeva zatvaranje Ormuskog tesnaca i blokadu trgovine naftom, što bi paralisalo energetsko snabdevanje pola sveta i zaprečilo veliki deo izvoza sirove nafte mnogih država regiona. 

Usled produženog međunarodnog embarga, Teheran raspolaže sa vazdušnim i pomorskim snagama koje su manje moderne od onih saudijskih i arapskih (iako se zahvaljujući ruskim isporukama ovaj razmak brzo smanjuje), ali su njegovi arsenali puni balističkih i protivbrodskih raketa koje su u stanju da unište gradove, vojnu i naftnu infrastrukturu na arabijskom poluostrvu i da parališu pomorski saobraćaj u Zalivu. 

Ratna opcija, iako nije u interesu nijedne od dve strane u sporu, postaje međutim konkretnija sada kada sve arapske zemlje regiona (Kuvajt, Bahrein, Ujedinjeni Arapski Emirati) slede Rijad u prekidanju diplomatskih odnosa sa Iranom.

Rizik od incidenata u ovim vodama je oduvek veoma visok i eventualne provokacije iranskih pasdarana ili arapskih mornarica rizikuju da upale iskre spremne da zapale ceo Zaliv, posebno u spornim zonama kao što su ostrva Abu Musa (na ulazu u Ormuski tesnac) na koje pretenduju Emirati.

Jedan totalan rat imao bi nesagledive posledice za globalnu ekonomiju, ali bi uništio Saudijce, kao i Irance. Prvi imaju trupe i sredstva u Jemenu, gde su avioni arapske koalicije potrošile bombe i rakete do te mere da ih moraju pod hitno kupovati na Zapadu. Teheran je, naprotiv, teško opterećen vojnom podrškom Damasku, dok je pad cena nafte osiromašio obe zemlje,stvarajući velik budžetski deficit, što ograničava kapacitet da se podnese jedan konflikt širokog opsega i dugog trajanja.

Konačno, jedan otvoren konflikt između Saudijaca i Iranaca upropastio bi definitivno već poljuljanu koaliciju protiv "Islamske države" pod vođstvom SAD, koja je aktivna u Siriji, i koju takođe čine letelice Saudijaca i Emirata, koje se međutim nikad nisu istakle u napadima protiv ,,sunitske braće” iz Kalifata. 

Preveo sa italijanskog: Nebojša Vuković

Izvor: http://www.lanuovabq.it/it/articoli-perche-

la-guerra-non-conviene-a-iran-e-arabia--14872.htm