Сви ризици напада на Сирију

Мотиви за започињање америчких, и можда такође англо-француских напада против Дамаска, изгледају, искрено, врло слаби. Нема доказа да се хемијски напад у Думи заиста догодио, није јасно са којим је оружјем извршен (ваздушним бомбама, артиљеријским гранатама, експлозивним бачвама), нити има индикација око његовог евентуалног ауторства. Недостају потврде, извештаји непристрасних извора, али упркос томе чак и Ангелда Меркел је сигурна око чињеница, и да је кривица до Дамаска.

Па ипак, сиријска влада је позвала Организацију за забрану хемијског оружја да изврши инспекције на лицу места, сада када су се побуњеници евакуисали из Думе у складу са споразумом потписаним са Асадовим трупама. Никога, изгледа, не интересује то, да су пре једног месеца сиријске трупе пронашле управо у региону Гуте једну мануфактуру побуњеника са агресивним хемијским продуктима, нити то да су руске обавештајне службе, недељу дана пре догађаја у Думи, ставиле до знања, да побуњеници припремају један инцидент са хемијским оружјем са намером да изазову цивилне жртве које би приписали владиним снагама. Такође, због ових разлога, журба са којом Трамп и Макрон, чини се, желе да одобре напад против Дамаска, појачава утисак, да деца која су убијена хлором у Думи, представљају само изговор, можда конструисан за канцеларијским столом са џихадистичким просаудијским побуњеницима Џајш ал Ислам (Ријад је чврст савезник САД, колико и Израел) да би се ударило на Асада и његове савезнике Русе и Иранце.

Нити служе на част искрености Западњака, притисци од стране многих енглеских конзервативаца у парламенту на владу Терезе Меј како не би оставила ексклузивно право казнених удара против Дамаска Американцима и Французима. Мотив има мало везе са судбином сиријске деце – многи торијевски посланици боје се у ствари тога да ће, ако Лондон не узме учешћа у нападима, Француска добити улогу привилегованог америчког војног партнера. Ризик је стваран, посебно ако напад широких размера увуче и снаге Москве у Сирији, приморавајући Русе да одговоре, уз ризик једног проширеног конфликта над којим би се изгубила контрола.

Након израелског напада у понедељак на аеродром Т-4, у околини Палмире, где је убијено седам иранских војних саветника, Техеран је упозорио да овај напад неће остати некажњен, док су сиријске и руске снаге у стању приправности, у погледу напада који се могу десити управо ових сати. Неки елементи, могли би међутим, да ограниче „кажњавање“ Асада, наводећи САД и савезнике да покрену само један симболичан напад, као што је био онај од прошле године са лансираним ракетама америчке морнарице против сиријског војног аеродрома Шајрат, у то време такође као одмазда за хемијски напад који су осудили побуњеници, али који никад није доказан.

Мимо високопарних изјава, Американци и Англо-Французи нису у стању да себи дозволе веће губитке у једној муњевитој акцији против Сирије, која располаже са ефикасном противваздушном одбраном коју су осавременили Руси, као што је показано у фебруару обарањем једног израелског Ф-16. Осим тога, Москва је поставила моћну ПВО у Латакији са системима С-400, који су у стању да погађају авионе и ракете све до 400 километара од свог боравишта, и системима за електронски рат, који су изгледа већ неутралисали америчке и израелске ракете и дронове. Управо су можда због тог разлога израелски ловци лансирали своје ракете из либанског ваздушног простора (кршење међународног права на које се Бејрут званично жалио, због којег се у УН-у нико не брине), избегавајући да надлећу сиријску територију.

Тако се чини вероватнијим, поред тога и пожељнијим, да ће се евентуална казнена акција против Асада ограничити на лансирање туцета крстарећих ракета са летилица, или са бродова, и америчких, а можда такође британских и француских подморница. Руско-сиријска одбрана могла би их делимично уништити или пореметити, а животи западних пилота и војних лица не би били изложени ризику.

Превео са италијанског: Небојша Вуковић

Извор: http://www.lanuovabq.it/it/siria-tutti-i-rischi-di-un-attacco-occidentale