Turska, SAD i S-400

Američki Senat je prihvatio nacrt zakona o budžetu Pentagona za 2019. godinu, u kojem se nalazi dopuna o zabrani isporuke Turskoj lovca F-35. Kako saopštava Reuters, lovci pete generacije neće biti prodati Ankari, u slučaju da predsednik Donald Tramp ne ubedi kongresmene da turska kupovina ruskog protivvazdušnog sistema S-400 ne preti NATO-u.

Postavlja se pitanje – želi li Tramp da ubedi američke zakonodavce, i ako želi, može li da to uradi? Vašington se više puta razjarivao kada su zemlje NATO-a izražavale želju ili kupovale ruske PVO sisteme. Prema Turskoj, čak je pretio i uvođenjem sankcija. Na Ankaru je organizovan jak informativni napad. Pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Ves Mičel, upozorio je turske vlasti da će se ugovor oko S-400 odraziti na učešće Turske u zajedničkim vojno-industrijskim projektima, uključujući i one oko proizvodnje američkih lovaca-bombardera petog pokoljenja F-35. Obećao je širenje na nju odeljka 231. zakona CAATSA (Countering America's Adversaries Through Sanctions Act– Zakon o suprotstavljanju američkim neprijateljima posredstvom sankcija) što je već primenjivano protiv Rusije, Irana, i Severne Koreje. Podsetimo se, da odeljak 231. predviđa primenu američkih restrikcija protiv trećih država koje sarađuju sa ruskim kompanijama namenske industrije.

Turska je učestvovala u projektu razrade F-35, i nameravala je da kupi više od 100 tih aviona. Uostalom, prvi kontigent je trebao da bude poslat 21. juna (što se i desilo, prim. prevodioca). Ipak, Ankara je oštro reagovala. Ministar spoljnih poslova Turske Mevlet Čavošoglu, izjavio je, da „Turska neće ostati bez alternative po pitanju lovaca, i da ih može da nabavi ili u Rusiji, ili u drugoj zemlji NATO-a“. U vezi sa tim, turski list Yeni Safak izvestio je, da Ankara „razmatra mogućnost da nabavi u Moskvi lovce Su-57, ako SAD odustanu od isporuke F-35“. Kao odgovor Turskoj, makar ne direktno, prećeno je isključivanjem iz Alijanse. Državni sekretar SAD Majk Pompeo zaoštrio je pitanje –,,Turska treba da ostane u NATO-u, ipak, njena dejstva treba da se promene, kako bi bila u saglasju sa politikom Alijanse“. Nisu ćutali ni generali NATO-a, koji u početku nisu povezivali kupovinu ruskih PVO sistema sa Alijansom.

Ipak, generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg, govorio je da planovi Ankare oko nabavke S-400 predstavljaju unutrašnju stvar zemlje. „To je nacionalna odluka. Za nas je važno da kompleks bude integrisan u sistem NATO-a“, precizirao je Stoltenberg. I tek onda su u Briselu progovorili o „prvom prodiranju savremene visokotehnološke vojne proizvodnje Rusije u zemlju NATO-a“, iako je 1990-tih godina, Moskva isporučila svoje PVO sisteme Grčkoj (S-300PMU, i Tor-M1). Ipak, ministar vojno-vazdušnih snaga SAD Vilson Hizer primetila je, da „turska nabavka raketa S-400 ne predstavlja problem sa stanovišta NATO-a, već SAD predstavljaju deo problema u vezi sa tom nabavkom Ankare“. Po njenim rečima, postoje ,,operativni problemi oko toga gde će u Turskoj da budu raspoređeni napredni lovci F-35 koje SAD predlažu za isporuku“ i mi „ne želimo da Turci drže te avione blizu sistema s-400“.

Ovih dana, u turskoj štampi su se pojavili izveštaji o zakulisnoj strani problema. Milli Gazete, Hürriyet i druga izdanja povezivali su ga sa sporazumom koji su Ankara i SAD postigli oko Manbidža. Amerikanci su izneli za Tursku prihvatljive uslove u odnosu na sirijske Kurde u zamenu za odustajanje od kupovine S-400 u Rusiji. Prema podacima izdanja, Vašington, shvatajući da odustajanje Ankare od ugovora sa Moskvom može da zakomplikuje tursko-ruske odnose, predložio je da se „rastegnu rokovi isporuke S-400 kako bi sisteme upotrebljavao na teritoriji Turske samo turski, a ne i ruski personal. Ta je tema pokrenuta i tokom razgovora predsednika Erdogana i Trampa, kako u četiri oka, tako i telefonski.

Kako se izveštava, Tramp je izrazio mišljenje, da SAD mogu hitno da prodaju Turskoj rakete Patriot. Turska strana je odgovorila da takav predlog može da bude razmotren „isključivo uz garancije od strane Kongresa“. Ali, američki senat se već opredelio. S tim u vezi, Hürriyet postavlja pitanja koja nisu nikako retorička – „protiv koga bi se koristili sistemi S-400 ako ne protiv zemalja NATO-a, i pre svega SAD? Protiv Rusije od koje ih kupujemo ili protiv muslimanskih država u našem regionu? Ali, zar nisu, pre svega SAD i njihovi savezici one zemlje koje sada stvaraju pretnje u našem regionu? Ako se sistemi S-400 ne budu mogli upotrebljavati protiv tih pretnji, u čemu je onda smisao njihove kupovine? Očigledno je, da su sporazumi oko Mandžiba postignuti davanjem garancija – ne upotrebljavati raketne sisteme koje ćemo da kupimo. Dobro, ali zbog čega ih mi onda kupujemo“?

Rečju, zakulisna trgovina Turske sa SAD oko S-400 nije okončana i nastavlja se. Javno, Ankara istupa sa izjavama da se „Turska ne nalazi pod američkom vlašću, da je nezavisna država“ a „SAD više nisu ekskluzivni isporučilac vojne tehnike koju mi možemo da kupimo i u drugim državama, dok se naši američki prijatelji još uvek nadaju da imaju poluge uticaja, koje su davno izgubljene“. Suština je ipak nešto drugo. Mnogi turski eksperti veruju, da akcije američkog senata oko zabrane isporuke F-35 u Tursku, mogu da pomognu Erdoganu da dobije predsedničke izbore 24 juna, koristeći efekat homogenizacije. S druge strane, Turska obećava, da će da uvede prema SAD uzvratne sankcije. Kako piše nemački list Die Zeit, kao odgovor na pitanje, na koji način Turska namerava da odgovori na moguće sankcije, Čavušoglu je odgovorio – „ako oni hoće da kazne Tursku sankcijama, Ankara će da reaguje drugačije od Rusije i drugih zemalja“.

Centralna banka Turske već je vratila kući svoje zlatne rezerve (oko 220 tona) koje je ranije čuvala u američkim Federalnim rezervama. Šta dalje? Tursko izdanje Odatv.com izlaže mogući plan uzvratnih dejstava – zatvoriti za Amerikance NATO bazu Indžirlik, zahtevati uklanjanje sa teritorije Turske američkog atomskog oružja, zatvaranje američkog generalnog konzulata u Adani. Praktična realizacija predloženih mera označavaće, pre svega, prvo, lišavanje Vašingtona mogućnosti da pruža vojno-tehničku pomoć sirijskim Kurdima, i drugo, proterivanje Amerikanaca iz Turske. Ali, da li je Erdogan spreman na tako odlučne korake? Neki od eksperata koji su njemu bliski, sugerišu da je u dijalogu sa Amerikancima ,,potrebno odlučnije razigravati rusku kartu“, i čak izjaviti o mogućnosti zaštite, u slučaju nužde, ruskim nuklearnim kišobranom.

U isto vreme, ne treba da se zaboravi, da je, kada je jednom prilikom Ankara odlučila da zatvori za Amerikance bazu Indžirlik, došlo do prevrata 1980. godine, koji je predvodio načelnik generalštaba general Kenan Evren. 16. Jula 2016. godine, u Turskoj je bio pokušan državni udar. Za sada, karta sa S-400 ostaje u velikoj igri.

Preveo sa ruskog: Nebojša Vuković

Izvor: https://regnum.ru/news/polit/2433734.html