Неуспешан састанак Ердогана и Трампа - Турска више није главни савезник САД на Блиском Истоку

Од самог почетка, турски медији су са повећаном пажњом пратили сусрет и разговор америчког председника Доналда Трампа и његовог турског колеге Реџепа Тајипа Ердогана. Посебно телевизијски канали – држали су гледаоце у стању напетости, директно су преносили сваки корак Ердогана, његов лет са супругом из Кине за САД, протоколарни дочек америчке стране.

Други су оцењивали односе између Анкаре и Вашингтона као „критичне“ а резултате разговора су посматрали кроз пројекцију даљег развоја догађаја, како у самој Турској, тако и у региону. Ствар је у томе, што је Ердоган оштро критиковао блискоисточну политику Обаме, оптужујући га за подршку сиријским Курдима, јачање улоге Ирана, и чак за појављивање у Сирији руских војних снага. Председник Турске је самопоуздано изјављивао, да ће он већ успети да се око свега договори са новом америчком администрацијом, и почети са Вашингтоном заједничка дејства у Сирији и Ираку. Али, уочи 9. маја, Бела кућа је известила о испорукама оружја курдским Одредима народне самоодбране, који улазе у састав Демократских снага Сирије. Уочи посете, Ердоган је изразио наду да ће САД променити своју одлуку – „хоћу да мислим да је информација коју смо добили гласина. Наглашавам то са опрезношћу.  Управо тако хоћу да то видим, и мислим да ће моја посета постати преломни моменат по том питању“.

Ипак, Американци сматрају да су курдски борбени одреди најбоље јединице и кључни савезници у борби против Исламске државе, ма колико Анкара говорила да су то „терористи“, оружано крило или ћелије у Турској забрањене курдске „терористичке организације“ – Радничке партије Курдистана. Турска је почела да упућује отворене претње Вашингтону, припретила да ће да затвори ваздушни простор земље за авијацију САД и базу ваздушних снага САД у Инџирлику.

Како не би изгледало да Анкара говори у празно, 15. маја турске власти су ускратиле групи посланика Бундестага посету немачким војницима који су смештени на тој ваздухопловној бази, после чега је министарство одбране Немачке обећало да ће да размотри питање пресељења својих војника из Турске у Јордан. Некима се учинило, да се Ердоган одлучио да заметне отворену борбу са самим Трампом, када је дао изјаву о спремности да се  „изађе из коалиције против Исламске државе коју предводе САД“ и створи ,,властита“ коалиција са арапским земљама. Али, обавештени турски извори тврдили су да је заправо у питању били припрема погодбе – склапању споразума по којем би Турска уступила Раку Американцима и њиховим сиријским курдским савезницима, у замену за сагласност Вашингтона за инвазију турских војника у ирачки округ Синџар – тврђаву Радничке партије Курдистана.

Какав је биланс?

Разговори Трампа и Ердогана продужили су се свега 20 минута. Затим су изашли пред медије, иступили са изјавама и удаљили се. Изгледа да су упркос узајамним декларацијама о намерама да се поправе економски односи и да се сарађује у борби са терористима, кључне несугласице између Анкаре и Вашингтона остале.

Ево шта је управо рекао председник САД – ,,данас се суочавамо са новим непријатељем, и треба да се боримо против њега заједно. Суочили смо се са многим терористичким нападима у последње време, стојимо заједно, и нудимо нашу подршку народу Турске. Подржавамо Турску која предњачи у борби са тероризмом, која се бори са таквим терористичким организацијама као што су Исламска држава и Радничка партија Курдистана“ (превод текста Тарасова, а не изворне верзије Трамповог обраћања – прим. преводиоца).

Ердоган је рекао - ,,узимање у обзир (интереса) YPG и PYD (курдских организација у Сирији, прим. С. Тарасов) у региону, Турска никад неће прихватити. То противречи глобалном споразуму, који смо постигли. Ми не треба да дозволимо тим групама да манипулишу етничком и религиозном структуром у региону, користећи тероризам (борбу са тероризмом – прим. С. Тарасов) као изговор или оправдање“.

Главни закључци:

Прво, несугласице између Турске и САД у погледу грађења политике у Сирији, као и у целом региону, стичу трајан карактер.

Друго, Турска већ није више главни партнер САД у региону, без обзира на чланство у НАТО-у.

Треће, резултати разговора Ердогана са Трампом у Вашингтону, могу да имају, пре свега, негативне последице за унутарполитичку ситуацију у самој Турској.

Речју, блискоисточна геопополитичка мистерија наставља да се развија. Чека нас доста важних догађаја. Ердогана, такође.

Превео са руског: Небојша Вуковић

Извор: https://regnum.ru/news/polit/2275984.html