Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Trampov iranski rulet
Savremeni svet

Trampov iranski rulet

PDF Štampa El. pošta
Stanislav Tarasov   
sreda, 26. septembar 2018.

Stalni predstavnik SAD-a pri Ujedinjenim Nacijama Niki Hejli, izjavila je, da „SAD ne teže ka menjanju vlasti u Iranu ili bilo kojoj drugoj zemlji, i da Vašington samo štiti sebe i svoje saveznike“. Ona je dodala, da je „predsednik SAD Donald Tramp jasno stavio do znanja da je Iran ,loš igračʼ na međunarodnoj sceni“. Drugim rečima, Vašington zahtevajući menjanje pozicija od drugih, percipira sebe i svoje regionalne saveznike kao „pravednike“, iako je nedavno Tramp nazvao „najgorom greškom u istoriji zemlje“ vojno prisustvo Sjedinjenih Država na Bliskom istoku koje je inicirao predsednik Buš-mlađi.

 Ipak, pomoćnik predsednika za nacionalnu bezbednost DŽon Bolton ponovo preti Teheranu sankcijama. Po njegovim rečima, „Vašington će da nađe nove varijante sankcija prema Iranu ako obnovljena ranija ograničenja ne dovedu do promena u zemlji“. Konačno, glavni advokat Trampa, bivši gradonačelnik Njujorka Rudolf Đulijani tvrdi, da „sankcije koje je Vašington uveo Teheranu deluju, i da će na kraju da dovedu do revolucije čiji će rezultat da bude svrgavanje sadašnjih iranskih vlasti“. „Ne znam kada ćemo ih svrgnuti“, kaže Đulijani. „To može da se dogodi za nekoliko dana, meseci ili godina. Ali, to će se dogoditi“. Pri tome, SAD prema Iranu već dejstvuju maksimalno oštro. 7. avgusta su stupile na snagu mere represivnog karaktera obuhvativši i iranski automobilski sektor, kupoprodaju zlata i niza metala. 5. novembra stupiće na snagu ograničenja na izvoz nafte i derivata. Šta dalje?

Ocrtajmo moguće scenarije daljeg razvoja događaja. Prvi – ,,korejski“. Amerikanci uspevaju u tome da se promeni politika Teherana, ali to je moguće samo u tom slučaju ako međunarodni i regionalni igrači budu sarađivali sa Vašingtonom. Za sada, EU, Rusija i Kina ne podržavaju odluku SAD da izađu iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, i težiće da očuvaju trgovačko-ekonomske i druge odnose sa Teheranom. To nije jednostavno, posebno za EU, koja je pred izborom da li da zarad Irana žrtvuje svoje nacionalne i ekonomske interese u odnosima sa SAD. Pri tome, Teheran mora da nastavi sa ispunjavanjem svojih obaveza oko nuklearnog programa, kako bi se očuvala mogućnost za EU, Rusiju i Kinu da napadaju Amerikance sa te pozicije.

U formatu ovog scenarija moguća je specifična varijanta delovanja. Iran, stupivši u prvoj etapi u pregovore sa SAD, pokušavaće da odugovlači sa vremenom. Tramp je još jednom potvrdio svoju spremnost da se susretne sa iranskim kolegom Hasanom Rohanijem, aludirajući na to da se može pojaviti određena pozitivna politička okolnost koja bi pratila pregovarački proces. Kako smatra izraelski orijentalista Mordehaj Kejdar, „sama činjenica da Vašington stupa u pregovore sa Iranom, biće pobeda za Teheran“. Istina, spisak problema koje će Amerikanci da dostave Irancima – demontaža nuklearnih objekata, uklanjanje centrifuga i već obogaćenog urana iz države, demontaža raketnih zavoda i samih raketa, odstupanje svih iranskih vojnih snaga u okvirima celog Bliskog istoka, zaustavljanje vojne i finansijske podrške Hamasu i Hezbolahu – podrazumeva dugačak i složen pregovarački ciklus.

Drugi scenario – SAD će pokušati da stegnu obruč oko Irana posredstvom raznovrsnih sankcija i konkretnih akcija na Bliskom istoku, podstičući politiku svojih saveznika u tom pravcu. Na početku, zadatak će biti potkopavanje ekonomskog sistema zemlje, i dovođenje do propasti njenog državnog sistema, uzgred ostvarujući mere političke diskreditacije režima. Pri tome, maksimalno će da se koriste protestna raspoloženja među etničkim manjinama – Beludžima u jugoistočnom regionu, Arapima u Ahvazu, Kurdima na severozapadu, i iranskim Azerima na severu. Takav tok događaja pretpostavlja pretvaranje Irana u Siriju, i njegovu fragmentaciju posredstvom proizvodnje haosa, „rata svih protiv sviju“ što će neizbežno da pogodi skoro sve države Bliskog istoka, a takođe i Zakavkazja.

Po našem mišljenju, za sada, verovatnoća početka vojne kampanje protiv Teherana nije velika (nalazi se u drugom ili trećem planu). Prvo se odrađuje „diplomatska artiljerijska priprema“. Naduvavanje ideje o verovatnoći dijaloga SAD sa Iranom u kuloarima UN-a nije slučajno. Odatle niče pitanje o istinskim ciljevima i istinskim organizatorima nedavnog terorističkog napada u Ahvazu, koji ruši proces uspostavljanja kontakta između Vašingtona i Teherana. Isto takvo pitanje se pojavljuje i oko delovanja Izraela prema oborenom ruskom avionu, što nije samo unelo napetost u odnosima između Rusije i Izraela, već nagoveštava i novu opasnost na Bliskom istoku, zapodenutu u Iranu i Siriji (na čijoj se teritoriji već odavno vodi „posrednički“ rat Izraela protiv Irana).

Zato može da se pretpostavi, da će se sirijski front premestiti, tačnije dopuniti Jemenom ili Irakom. Prema tome, na Bliskom istoku počinje pregrupisavanje i nova raspodela snagâ. Slede važne odluke i važni događaji.

Preveo sa ruskog: Nebojša Vuković

Izvor: https://bit.ly/2IhJTJM