Teći će još mnogo krvi u Turskoj

Mada nije bilo mesta stvarnoj nedoumici u pogledu porekla novogodišnjeg pokolja u Istambulu, posle više od 30 sati od atentata, stiglo je preuzimanje odgovornosti od Islamske države, koja pripisuje jednom „svom vojniku“ masakr u „najpoznatijem noćnom klubu gde su hrišćani proslavljali svoj otpadnički praznik“.

Turska policija uhapsila je u Istambulu osam osoba, zbog navodne umešanosti u pokolj, dok se nastavlja potera za ubicom koji je ispraznio 4-6 okvira puške Kalašnjikov (svaki po trideset metaka) na masu, pucajući, prema nekim svedočenjima, sa dva različita položaja, pa se ne može isključiti da je možda bilo dvoje ubica. Što se tiče atentatora, on je poreklom iz Sinkjanga, kineskog regiona sa muslimanskom većinom, koji je već dao dosta stanih boraca kalifatu (najnoviji podaci govore da je ubica iz Kirgistana, prim. prevodioca). „Odlučan, hladnokrvan i umešan“, komentarisao je nakon što je pogledao video snimak pokolja Abdulah Agar, bivši oficir i jedan od najpoznatijih turskih stručnjaka za bezbednost. „Verovatno je već pucao negde na ratištu; nije se kolebao da otvori vatru na nevine osobe“.

Turske vlasti primile su informacije iz Sjedinjenih Država 30. Decembra, koje su upozorile na rizik od napada Islamske države u novogodišnjoj noći u Istambulu ili Ankari. Uzbuna, ipak, nije dovoljna da bi se izbegao pokolj. Terorista je stigao do noćnog kluba u taksiju u jedan sat i petnaest minuta, uzeo torbu i izvadio iz nje pušku. Počeo je da puca već van lokala, pogađajući najpre jednog policajca i civila; unutar diskoteke, pucao je naslepo na oko 600 prisutnih osoba koje su proslavljale dolazak 2017. godine. Ubijenih je 39, najvećim delom stranaca, a ranjenih 70. Prema rekonstrukciji, na mestu pokolja odjeknulo je između 120 i 180 hitaca za šest minuta. Pored potvrde autorstva, Islamska država je takođe odaslala poruke u kojima se nagovara na udare po Turskoj i turskim interesima u svetu. Zemlju je u 2016. godini, potreslo tuce terorističkih napada, a poslednji je bio u Ankari, gde je jedan policajac od 22 godine ubio ruskog ambasadora Andreja Karlova kako bi se osvetio zbog „mrtvih u Alepu“.

U istom kvartu gde se odigrao pokolj u noćnom klubu, 10. decembra desio se napad na stadion fudbalskog kluba Bešiktaš, u kojem je preminulo 38 ljudi, a 166 bilo ranjeno. Eskalacija džihadističkih akcija protiv Ankare pogodna je za različite procene. Pre svega, Islamska država trenutno trpi tursku ofanzivu na severu Sirije, iako se bori sa uobičajenom žilavošću (barem dva tuceta turskih vojnika je ubijeno i barem su četiri tenka uništena ili zaplenjena). Ali, na strategijskom planu, tursko svrstavanje uz Moskvu i indirektno uz Bašara Asada, ugrozilo je ratne sposobnosti Islamske države i svih sirijskih pobunjeničkih grupa koje su u Turskoj imale svoje zaleđe. Pre manje od godinu dana ili tako otprilike, Islamska država je prodavala naftu u Turskoj, i lečila je u turskim bolnicama svoje ranjenike. Nezaboravne su slike vojnika Ankare koji se bratime sa džihadističkim borcima koji su opsedali Kurde u Kobaniju.

Turska „izdaja“ ne tiče se samo borbe Islamske države, već uopšte svih grupa koje se bore protiv režima Bašara Asada, čije je rušenje od 2011. godine, bilo prioritet za vladu u Ankari, koja je sada redimenzionirala svoje ambicije, „zadovoljavajući se“ sa obezbeđivanjem granice na jugu i otklanjanjem opasnosti rađanja jednog kurdsko-sirijskog entiteta. Tursko-rusko-iranski sporazum koji je doneo primirje u Siriji, rađa se iz poraza pobunjenika u Alepu, kojeg je sa svoje strane izazvala upravo blokada pomoći naoružanim grupama koju je nametnula Ankara, zatvorivši priliv opskrbe iz zalivskih monarhija i Sjedinjenih Država. Ovaj nagli obrt sazrevao je poslednjih meseci, nakon julskog neuspelog puča, koji je pokazao Redžepu Tajipu Erdoganu koliko mogu da budu nepouzdana savezništva sa Zapadom i Arapima, potpomažući približavanje Moskvi.

Otuda, nema samo Islamska država snažne motive da udara i destabilizuje Tursku, koja je postala neprijateljska takođe i za borce bivšeg fronta Al Nusra i različite salafitske pokrete koji su poraženi u Alepu, kao i za Saudijsku Arabiju i Katar, koji su mnogo truda i novca uložili u Tursku, kako bi se oborio režim u Damasku. U tom kontekstu, dobija značaj najava zamenika turskog premijera Numana Kurtulmuša, da će se nastaviti vojna ofanziva protiv Islamske države i Kurda na severu Sirije. Sa njom će se verovatno nastaviti i džihadistički napadi u Turskoj.

Preveo sa italijanskog: Nebojša Vuković

Izvor: http://www.lanuovabq.it/it/articoli-turchia-scorrera-ancora-molto-sangue-18534.htm