Savremeni svet | |||
Novi rast kineske ekonomije i rebalans globalne moći |
petak, 20. januar 2023. | |
Da će posle skromnih 2,7% u 2022. rast kineske privrede u 2023. biti udvostručen, ili možda i utrostručen, slažu se skoro svi ekonomski posmatrači. S druge strane, privrede dva najveća konkurenta: SAD ili EU će biti u stagnaciji. Iako jedna godina ne može imati kritičnu važnost za svetski ekonomski i politički poredak, čini se će snažan očekivani rast Kine, uz sve uspešnije aktivno prilagođavanje njenog visokotehnološkog sektora na precizno ciljane sankcije Bele kuće, dodatno poboljšati poziciju Pekinga na globalnoj sceni. Tome ide na ruku i uspeh kineskog rukovodstva da ublaži intenzivirane napore Vašingtona da se EU ekonomsko-tehnološki udalji od Pekinga, što je pomognuto naizgled ambivalentnim i svakako veštim stavom rukovodstva Kine prema sukobu u Ukrajini.
Naime, čini se da Kina uspeva da spreči da sukob u Ukrajini pogorša njene odnose sa vodećim evropskim privredama, a da istovremeno - ne pristajući da izoluje Moskvu - spreči jedini negativan ishod za sebe u pogledu sudbine Rusije: kolaps režima u Kremlju i njegovu smenu rukovodstvom koji bi skoro neizbežno zauzelo prozapadni kurs. Konflikt sa SAD, koji se već odavno čini neizbežnim, Peking pokušava da svojim strpljivim pozicioniranjem odloži što je više moguće, čekajući da dividende decenijama višestruko bržeg ekonomskog rasta u odnosu na glavnog rivala konačno budu takve da ili odvrate Belu kuću od containment-a (suzbijanja) ili tu politiku učine što je moguće više nedelotvornom. Promene ekonomske agende Čini se da od kraja 2022. dolazi do fundamentalnog reseta u ekonomskoj i delimično spoljnoj politici Kine: državno rukovodstvo aktivno radi na poboljšavanju diplomatskih odnosa sa ključnim privrednim partnerima i podsticanju usporene ekonomije, uz stabilizaciju tržišta nekretnina i konsolidaciju fiskusa mnogih regionalnih vlada. Juani i dolari Živu Čen, jedan od vodećih kineskih ekonomista, očekuje da će u 2023. vladin targetirani rast biti 6% ili 7% - mnogo više od onog što je projektovao MMF (4,4%) ili Svetska banka (4,3%). CreditSights u narednih 12 meseci očekuje dramatičan rast, sa potrošnjom kao njegovim glavnim generatorom, pored ostalog i usled zaostale štednje koju su kineska domaćinstva akumulirala u poslednje tri godine. Na početku godine nekoliko globalnih investicionih kuća je već poboljšalo prognoze rasta za Kinu za 2023. sa 4% na znatno iznad 5% (npr. Morgan Stanley je podigao procenu povećanja BDP-a sa 4,8% na 5,7%).
Najoptimističniji su ipak investitori bazirani u Hong Kongu, koji, usled konačnog napuštanja „nulte tolerancije kovida“, očekuju „eksplozivni nalet rasta“ u rasponu od 7-8%. Osnovna pretpostavka za takav scenario je uverenje da, suprotno zapadnom narativu, Si Đinping neće pojačavati kontrolu nad ekonomijom i suzbijati privatni sektor, već upravo suprotno. Ovome u prilog, pored ostalog, govori to da je Li Ćijang, donedavni šef Komunističke partije Šangaja, postao „broj dva“ (premijer). Li je inače otvorio novo STAR tržište Šangajske berze i pomogao Ilonu Masku da izgradi „Tesla Gigafabriku“ u rekordnom roku tokom svog mandata u Šangaju. Njegovo imenovanje pokazuje Sijevu posvećenost privredi orijentisanoj na rast vođen visokom tehnologijom i potrošnjom. Na ekonomsku liberalizaciju ukazuje i odluka Narodne banke Kine da krene sa promovisanjem „zdravog“ razvoja internet platformi. Dodatno, Narodna banka Kine je objavila da će učiniti sve što je potrebno da pruži podršku monetarnoj politici radi „ozdravljenja“ tržišta nekretnina, te podsticanja ukupnog rasta potrošnje i investicija. Budući da je nakon vrhunca od 2,8% na godišnjem nivou u septembru 2022. inflacija pala na skromnih 1,6% u novembru (što je pet puta niže od nivoa u evrozoni ili SAD), jasno je da postoji dovoljno prostora za monetarnu ekspanziju, odnosno pojeftinjenje kredita. Ubrzavanju ekonomskog rasta će doprineti i jeftinija energija budući da je Kina svoje rezerve napunila jeftinom ruskom naftom. Razgovor Vladimira Putina i Si Đinpinga, 30. decembra 2022. U prvom tromesečju 2023. rezultati neće biti impresivni, ali bi u drugom kvartalu moglo doći do ekonomskog poboljšanja ubrzanim tempom. Sektor nekretnina, glavni pokretač rasta BDP-a u poslednje dve decenije, i potrošnja stanovništva dve su ključne oblasti. Već je predstavljeno 16 mera podrške tržištu nekretnina, dok su državne banke obećale oko 256 milijardi dolara potencijalnih kredita određenim investitorima. Podsticanje potrošnje se ubrzava, a zamah će poteći od visokih bankovnih bilansa domaćinstava koji su porasli za 42%, ili za 4.800 milijardi od početka 2020. (iznos sličan BDP-u Francuske). Ohrabruje da investitori već vide kinesku ekonomiju na putu oporavka a hongkonški indeks Hang Seng, merač sentimenta ekonomije Kine, snažno se oporavio nakon pada u oktobru 2022. Na očekivanje snažnijeg rasta pokazuje i skok berzanskih cena vodećih kineskih kompanija u oblasti visokih tehnologija (Alibaba, Tencent). Diplomatska ofanziva Pekinga
Iz diplomatske perspektive, glavni cilj Kine je da poboljša odnose sa evropskim silama (narušene implicitnom podrškom Pekinga Moskvi u ratu u Ukrajini). Važne zemlje EU se inače protive „decoupling-u“, čime označavaju jasnu razliku u odnosu na Vašington. Peking pokušava da pokaže Briselu da rukovodstvo zemlje nije bilo svesno namere Moskve da pokrene rat. Cilj je jasan – smanjiti diplomatsku izolovanost i sprečiti da se EU još više približi SAD. Kinesko rukovodstvo ulaže ogromne napore da dopre do ključnih evropskih država – Nemačke, Francuske, Italije i Španije – kao i do azijskih saveznika SAD, kao što su Japan i Južna Koreja, te američkih partnera kao što je Vijetnam. Ključno je održavanje ekonomsko-tehnološke saradnje sa EU, koja je najveći trgovinski partner Kine, odnosno sa nekoliko vodećih evropskih kompanija koje spadaju među najveće strane investitore u Kini. Čini se da želja Kine za diplomatskim resetovanjem odnosa sa EU daje značajne rezultate, a posete Pekingu od strane nemačkog kancelara (Olafa Šolca), predsednika Evropskog saveta (Šarla Mišela), te one koje bi trebalo da uslede početkom ove godine (Emanuel Makron i Đorđa Meloni) ukazuju na to. Makron će verovatno pratiti Šolca u izražavanju protivljenja „decoupling-u“ od Kine. Kina će pokušati da iskoristi Makronove „ambicije strateške autonomije“ da spreči Belu kuću da je izoluje. Emanuel Makron, Olaf Šolc i Si Đinping na video konferenciji marta 2022. Nada da Kina može pomoći da se Moskva obuzda od upotrebe nuklearnog oružja snažan je motivator u evropskim prestonicama. Dodatno, Peking pokušava da se pozicionira ne samo kao potencijalni mirotvorac, već i kao voljna strana u svim posleratnim naporima za obnovu Ukrajine. I van EU, napori Pekinga za širenje svog uticaja su uzeli maha. S tim u vezi, čini se da se neki vid Pax Sinice već formira na Bliskom istoku, sa Pekingom koji ne želi da dozvoli da saveznici poput Irana ometaju taj trend. Dodatno, kako tvrdi američki ambasador u NATO, postoje jake indicije da Kina i Rusija dele obaveštajne podatke i strategije za „podrivanje“ NATO-a, između ostalog, u domenu sajber bezbednosti i snabdevanju energijom. Poluge globalne moći
Dok Bela kuća pokušava da ubedi mnoge države da smanje svoju zavisnost od Kine, trgovinske veze između druge svetske privrede i ostatka Azije se produbljuju kako ekonomije rastu i kompanije preoblikuju svoje lance snabdevanja. Iza ovog trenda su ekonomski razlozi koji vezuju manje ekonomije za veće, kao i dominantna uloga Kine kao dobavljača pristupačne robe potrebne tim zemljama (automobili, mašine). U tom kontekstu, indikativno je da čak i smartfon proizveden u Indiji ili Vijetnamu zahteva najveći deo delova iz Kine. Kina brzo napreduje u osnovnim naukama, posebno onima čiji patenti mogu da se komercijalizuju. Dok su 2017, po prvi put, kineski naučnici objavili više naučnih radova nego američki, dve godine kasnije naučnici iz te zemlje objavili su i najveći deo među 1% najcitiranijih „working papers-a“ u svetu, što bi trebalo bi da predstavlja gornji ešalon visokokvalitetne nauke. U 2022. kineski istraživači objavili su tri puta više radova o veštačkoj inteligenciji (AI) nego američke kolege, dok je u prvih 1% najcitiranijih istraživanja o AI bilo dvostruko više kineskih nego američkih „working papers-a“. Slični obrasci se mogu videti i u drugim oblasti: Kina vodi u prvih 1% najcitiranijih radova iz nanonauke, hemije, transporta. Kineski univerziteti sada proizvode najveći broj inženjerskih doktora nauka u svetu. Baiduovi samovozeći automobili, Peking, aprila 2022.
Čini se da Kina više nije imitator ili proizvođač nauke niskog kvaliteta, već naučna sila u rangu sa SAD i Evropom, i po količini i po kvalitetu. Taj uspeh se može pripisati decenijskoj politici vlade da se bude na vrhu u nauci i tehnologiji. S tim povezano, u protekle tri decenije Kina je uložila sredstva u razvoj domaćih istraživačkih kapaciteta, poslala je ogroman broj studenata i istraživača u inostranstvo (od 2000. čak njih 5,2 miliona, od koji je većina studirala inženjerstvo, fiziku, matematiku), podstakla kineska preduzeća da pređu na proizvodnju visokotehnoloških proizvoda. Drastično unapređenje naučnih kapaciteta Kine dovelo do zabrinutosti u Vašingtonu da će kineska naučna nadmoć promeniti globalni odnos snaga. Posledično, američka vlada je preduzela korake da uspori rast Kine, a nedavni zakon kojim se ograničava izvoz čipova u Kinu samo je jedna od mera u tom smeru. Industrija poluprovodnika U pokušaju da ograniči tehnološki uspon Kine i njen uspon ka poziciji respektabilnog izazivača hegemonističke uloge SAD, u oktobru 2022. Vašington je uveo niz širokih ograničenja kojim se zabranjuje američkim kompanijama da izvoze tehnologiju za proizvodnju čipova manjih od 14 ili 16 nanometara. Ovo je otežalo posao vodećem kineskom proizvođaču, SMIC, da uhvati korak sa naprednim konkurentskim korporacijama, poput tajvanskog TSMC-a. Sjedinjene Države su počele da targetiraju i potencijalne „čip-zvezde“ u Kini sa novim ograničenjima, kako bi se „zatvorile rupe“ preostale nakon širokih limita uvedenih oktobra 2022. Kapije fabrike SMIC u Šangaju Inače, sve je počelo sa „Huavejom“ koji je blokiran već 2019, a od tada je Vašington na listu zabrana dodao mnoge kineske tehnološke firme, uključujući kompanije za nadzor, proizvodnju čipova, programere dronova, proizvođače pametnih telefona i institute za koje se sumnja da sarađuju sa kineskom armijom.
Međutim, izgleda da su rezultati nezadovoljavajući. „Hua Hong“, relativno mala kompanija koja je, čini se, ekspresno dobila snažnu finansijsku injekciju, usvojila je drugačiju strategiju optimizacije svojih proizvodnih tehnika za zrele „čvorove“ ili generacije svojih manje minijaturizovanih čipova kako bi maksimizirala performanse i pouzdanost svojih proizvoda, koji su našli široku upotrebu u 5G telekomunikacionoj opremi, Internet of Things, tržištima električnih vozila. Vrlo brzo, kineski proizvođači opreme su počeli u znatno većoj meri da zamenjuju uvezenu opremu proizvodima „Hua Honga“, dok je ista kompanija takođe lokalizovala svoje dobavljače u oblastima kao što su oprema i materijali, uz to dajući domaćim kupcima prioritet. Čini se da „Hua Hong“ daje novu nadu Kini sa starom tehnologijom čipova, a upravo su američka ograničenja i čežnja Pekinga za samodovoljnošću u čipovima gurnuli ovu firmu u centar pažnje. Hua Hongovi čipovi Kako tvrdi Pol Šare, američko uvođenje sveobuhvatne kontrole izvoza poluprovodnika u Kinu je greška i generalno će imati negativan uticaj na američku bezbednost. Na taj način Vašington se odriče svoje dugoročne poluge nad razvojem kineske veštačke inteligencije, što će pospešiti napore Pekinga na putu ka nezavisnosti u industriji poluprovodnika. Posledično „razdvajanje“ tehnoloških veza između SAD i Kine neće osigurati interese SAD u dugoročnoj konkurenciji. Šare smatra da je bolji pristup bio da se Kina zadrži zavisnom od američke tehnologije, dajući SAD mogućnost da uskrate Kini pristup ključnim tehnologijama kada je to potrebno.
Valja pomenuti i procvat krijumčarenja, koji sugeriše da će američke zabrane zakomplikovati, ali ne i zaustaviti protok tehnologije, istovremeno povećavajući cene za sve. Indikativno je da je granična služba locirana između Makaoa i kontinentalne Kine nedavno presrela ženu koja je maskirajući se kao trudna nosila 202 procesora i devet pametnih telefona. Ono što smanjuje efektivnost američkih zabrana jeste masovno povećanje upotrebe čipova starijih tehnologija. Naime, SMIC pojačava proizvodnju poluprovodnika sa tehnologijom starom više nego deceniju, koja je ključna za lance snabdevanja u mnogim industrijama. Tako je Kina, koja je 2020. imala 9% globalnog tržišta čipova, preplavila tržište jeftinijim proizvodima, pre svega u oblasti solarnih panela i 5G telekom opremom, i to ugrađenim čipovima starije generacije - 28 i više nanometara - što je veliki deo „univerzuma“ čipova koji se koristi još od 2011, posebno u automobilskoj industriji, oružju i u kategoriji uređaja za Internet of Things. Kineska fabrika precizne tehnologije Evervin
Ono što otežava situaciju za SAD je i to što SMIC (i drugi proizvođači čipova u Kini) već koriste vladine subvencije za prodaju i posebno izvoz čipova starije tehnologije po niskoj ceni. Već je evidentno snažno povećanje broja novih fabrika poluprovodnika širom Kine, što će već od početka 2024, a posebno 2027. dramatično povećati ponudu čipova drastično smanjujući njihove cene. Nazire se i dodatni problem za zapadne fabrike poluprovodnika. Naime, nakon snažnog rasta, sa višegodišnjih najnižih vrednosti početkom oktobra akcije vodećeg proizvođača opreme za čipove holandskog ASML-a (čije mašine za proizvodnju mikročipova koriste vodeći svetski proizvođači: TSCM, Intel, Samsung) ponovo padaju. Razlog je to što je „Huavej“ u Kini podneo zahtev za patent na istu vrstu napredne opreme za proizvodnju čipova na koje ASML ima monopol (oprema za ekstremnu ultraljubičastu – EUV – litografiju). To izvesno povećava izglede da će „Huavej“, snažnim napretkom u minijaturizaciji uspeti da sam kreira neke od najmanjih i najmoćnijih mikročipova, što bi omogućilo Pekingu da zaobiđe sankcije Zapada. Ipak, to se neće desiti tako brzo, ali je – suprotno mišljenju insajdera u ovoj industriji i tehnološkim istraživačima i analitičarima sa Volstrita koji su verovali da je prednost ASML-a praktično nedostižna – „Huavej“ na „dobrom putu“. Zgrada "Huaveja" u Šangaju Razlozi za zabrinutost I pored svih dostignuća, pokušaj Kine da tehnološki parira Zapadu nailazi na mnoge barijere. Naime, ekonomska i tehnološka bifurkacija, odnosno decoupling, realna je opasnost za model razvoja Kine kao „radionice sveta“. Na primer, postoje jasni znaci da evropski i američki proizvođači automobila usaglašenim naporom pokušavaju da smanje svoje oslanjanje na kinesku mrežu proizvođača komponenti (koja je dramatično narasla u proteklih 20 godina). Veliko preispitivanje logističkih operacija izazvano je kineskom politikom „nultog kovida“, ali i dugoročnom zabrinutošću zbog većeg političkog razdvajanja u slučaju sloma odnosa Kine sa Zapadom (slično kao sa Rusijom), što bi moglo ugroziti trgovinu. Iako većina međunarodnih grupa neće u potpunosti napustiti kinesko tržište zbog njegove veličine, očekuje se da će izvoz komponenti iz te zemlje u fabrike širom sveta vremenom opadati. Cilj stranih proizvođača je da proizvode delove i automobile unutar Kine isključivo za upotrebu u toj zemlji. Ipak, promena lanca snabdevanja će potrajati jer proizvođači automobila retko menjaju izvore komponenti do kraja životnog veka vozila (oko sedam godina), a to bi se takođe moglo pokazati skupim za industriju koja već posluje sa niskim maržama. Luka u Tjanđinu, 16. januara 2023. Iako je Kina poslednjih godina postigla liderstvo u svim oblastima finansijske tehnologije, posebno u pogledu mobilnog plaćanja, digitalnih zajmova, razvoja suverene digitalne valute, ona je još uvek decenijama daleko od glavnog cilja – kreiranja globalne valute. Istina, i tu se stvari pomeraju, a promociji juana pomogao je rat u Ukrajini, budući da je Rusija de fakto uvela (petro) juan u trgovinu naftom. Očekuje se i da mnoge azijske zemlje „preispitaju svoje trgovačke običaje“, dok će države na „Putu svile“, koje koriste kredite i imaju poslove sa kompanijama iz Kine, takođe sve više koristi kinesku monetu.
Važno je naglasiti da se pogoršanje odnosa dve vodeće svetske privrede, odnosno globalna podela na konkurentske blokove, negativno reperkutuje na korporacije koje zbog povećanih troškova poslovanja više ne mogu da ignorišu geopolitiku. Primer Apple-a, korporacije koja dobar deo proizvodnje bazira u Kini, i koja je u decembru objavila plan o preseljenju dela svoje proizvodnje u Vijetnam i Indiju, ukazuje na promene u načinu na koji je funkcioniše globalizacija. Kako se zemlje udružuju u dva bloka – jedan predvođen Zapadom, a drugi Istokom, tj. Kinom, sve to ima snažne implikacije za korporacije koje su od kraja Hladnog rata mogle da nesmetano globalno funkcionišu. Upozoravajuće je istraživanje urađeno sredinom 2022. od strane Privredne komore EU u Kini, gde je 23% kompanija saopštilo da planira da preseli poslovanje iz te zemlje. S tim u vezi, indikativan je izveštaj s početka 2023, gde su WTW i „Oxford Analitica“ analizirali geopolitičko svrstavanje za 61 zemlju koje se obično uključuju u izveštaje o političkom riziku (države izvan šireg Zapada čija su tržišta dovoljno značajna da međunarodne kompanije žele da posluju u njima). Izveštaj ukazuje da 25 od njih inklinira ka Zapadu, 18 ka Istoku, dok je isto toliko neutralno, uključujući Argentinu, Vijetnam, Ujedinjene Arapske Emirate, Saudijsku Arabiju. Si Đinping i Mohamed bin Salman u Rijadu, decembra 2022.
Interesantno je i da geopolitičko usklađivanje ne diktira nužno trgovinske odnose; postoje mnoge zemlje koje imaju jake trgovinske odnose sa Istokom, ali snažne geopolitičke veze sa Zapadom. Za razliku od NATO-a i Varšavskog pakta tokom Hladnog rata, današnji blokovi ne zahtevaju formalno članstvo, što dovodi do fluktuacije članstva. Tokom proteklih pet godina, četiri zemlje (među kojima Filipini) pomerile su se na Zapad, dok se 10 (Belorusija, Iran, Pakistan, Mjanmar…) pomerilo na Istok. Vijetnam se, zauzvrat, pomerio od bliskog usklađivanja sa Kinom ka neutralnijem stavu. Na početku 2023. perspektive snažnog ekonomskog uspona Kine, koji bi u perspektivi trebalo da dovede do neke vrste ekonomsko-tehnološkog pariteta sa SAD, opet se (posle skromnih dostignuća tokom 2022), čine ohrabrujućim za Peking. Kako je kineska prerađivačka industrija već dvostruko veća od američke, Kina vodeći trgovinski partner za skoro dve trećine zemalja u svetu, a BDP zemlje je ponovo na trajektoriji da krajem 2020-ih dovede „Srednje kraljevstvo“ na poziciju globalnog lidera (prestižući SAD), izgleda da će se u sledećoj deceniji stvoriti svi neophodni uslovi za stvarnu globalnu bipolarnost. Ono što je najvažnije, upravo bi jačanje globalnog statusa Kine mogao biti ključni faktor suzbijanja američkog intervencionizma. Na kraju, za razliku od Hladnog rata, koga je karakterisala asimetričnost pozicija dve strane, gde je sovjetski blok samo vojno mogao da parira NATO-u, ovoga puta bi ekonomska uravnoteženost mogla da bude ključni uslov održivosti jednog novog i pravednijeg poretka koji bi doneo benefite većem delu svetske populacije – naravno, u optimističnom scenariju! (RTS) |