Kineski ekonomski problemi su realni, ali priče o "krahu" su samo pusti snovi

 Tokom avgusta u zapadnoj štampi su se pojavili brojni tekstovi uglednih analitičara, posebno ekonomista, sa naslovima koji nagoveštavaju privredni kolaps Kine. Tako se nobelovac Pol Krugman pita: Zašto kineska ekonomija posrće, dok direktor Peterson instituta za međunarodnu ekonomiju Adam Posen predviđa „kraj kineskog ekonomskog čuda“ (i u podnaslovu najavljuje da bi teškoće Pekinga mogle biti prilika za Vašington). Ono što se potencira jeste usporavanje rasta, opadanje kineskog izvoza i uvoza, deflacija, rastući neodrživi dugovi, pad cena (i prodaje) nekretnina, te nedavni kolaps korporacija iz te branše.

Prednjači vodeći američki dnevni list Njujork tajms, čiji tekstovi signaliziraju „novi narativ“ o Kini. Nekada predstavljana kao pretnja usled dramatičnog rasta, sada se opisuje kao opasnost za američku i globalnu privredu, budući da bi njen kolaps mogao imati „zarazni efekat“.

Kao jedan od razloga za stvaranje „tempirane bombe u srcu svetske ekonomije“ navodi se ograničena sposobnost Pekinga da koristi visoke tehnologije razvijene u SAD, uz već postojeće probleme ogromne štednje, prevelikih investicija i niske potrošnje.

Podaci sa berze prikazani na semaforu u Šangaju, 28. avgusta 2023.

Kao jedan od razloga za stvaranje „tempirane bombe u srcu svetske ekonomije“ navodi se ograničena sposobnost Pekinga da koristi visoke tehnologije razvijene u SAD, uz već postojeće probleme ogromne štednje, prevelikih investicija i niske potrošnje

Skoro da se pojavio novi konsenzus među ekonomistima, novinarima i drugim analitičarima i oni predlažu „fundamentalne reforme“, a pre svega više potrošnje i manje ulaganja. To što ekonomska logika govori da bi to, po automatizmu, značilo značajno usporavanje rasta i snažan porast uvoza, koji bi povećao izvoznu tražnju za proizvodima zapadnih zemalja (istiskujući domaće proizvode sa kineskog tržišta), nije predmet analize u pomenutim tekstovima.  

Trenutni ekonomski problemi Kine

Kriza likvidnosti u „Zhongzhi Enterprise Group“ (kineska „banka u senci“, čije se obaveze zajedno sa ostalim koje se bave istim poslom procenjuje na čak tri hiljade milijardi dolara), dolazi tek nekoliko dana nakon što kineski gigant u domenu nekretnina „Country Garden“ nije uspeo da izmiri svoje dugove po osnovu dospelih obveznica. Posrnuće ova dva konglomerata širi strah od „domino efekta“ kod drugih kineskih korporacija dovodeći u sumnju solventnost finansijskog sistema zemlje.

Povezano sa krizom u koju su zapale dve pomenute korporacije, kao i sa pompeznim objavama negativnih trendova glavnih makroekonomskih indikatora, u zapadnoj javnosti se aktuelizovalo pitanje kraha druge ekonomije sveta.

Gradilište u Šangaju

Ono što je već duže vreme jasno, kako kineskim kreatorima ekonomske politike tako i zapadnom biznisu u toj zemlji, jeste da se skoro dvocifreni rast tokom četiri decenije počevši od kraja 1970-ih, neće nastaviti

Peking zaista ima mnoge strukturne i druge izazove: usporen je rast produktivnosti, smanjuje se raspoloživi kontingent radne snage, padaju (inače naduvane) cene nekretnina, povećana je nezaposlenost među omladinom. Dodatno, još uvek postoje određeni problemi u lancima snabdevanja, kao i prekidi u proizvodnji, dok se zemlja suočava sa rastućim ograničenjima na transfer tehnologije  iz SAD i američkih saveznika (nakon zabrane izvoza visokih tehnologija oktobra 2022, odlukom administracije u Beloj kući u avgustu američke kompanije su dodatno limitirane u pogledu investiranja u kineske industrije čipova, kvantnog računarstva i veštačke inteligencije). Pored toga, liderstvo zemlje, kao i ono u Beloj kući, sve više daje prednost nacionalnoj bezbednosti u odnosu na ekonomski rast.

Posledično, od drugog tromesečja 2023. zapadne multinacionalne kompanije su „manje optimistične“ prema Kini u pogledu makro trendova, potrošnje, rada i troškova. Ono što je već duže vreme jasno, kako kineskim kreatorima ekonomske politike tako i zapadnom biznisu u toj zemlji, jeste da se skoro dvocifreni rast tokom četiri decenije počevši od kraja 1970-ih, neće nastaviti. 

Da li je Kina zaista pred krahom? 

Iako ima brojne ekonomske probleme, pažljivije i objektivnije čitanje podataka relevantnih za privredu Kine ukazuje da su ocene o bankrotstvu čitavih sektora privrede, i iz njih izvedene dugoročne projekcije o ekonomskom krahu zemlje preterano pesimistične, odnosno tendenciozne. Posebno je problematična suštinska poruka iz svih navedenih analiza – da usporavanje kineskog rasta predstavlja ozbiljan strukturni problem koji proizilazi iz pogrešne politike Komunističke partije te države kao odgovor na posledice pandemije. Naime, relevantni ekonomski pokazatelji, od trenda BDP-a (posebno sektora usluga, ali i industrije), investicija, potrošnje, spoljne trgovine i inflacije, definitivno ne daju osnova za tvrdnju da je Kina u ozbiljnoj cikličnoj silaznoj putanji koja će potrajati više godina.

Šangaj, 21. avgusta 2023.

Kineski uvoz je na prvi pogled oslabio, padajući za 7,6% u prvih sedam meseci 2023, što su zapadni analitičari povezali sa slabom tražnjom u drugoj ekonomiji sveta. Međutim, taj pad je isključivo posledica cena, dok je daleko bolji indikator obim izvoza, koji je povećan za 1%, signalizirajući blago povećanje domaće tražnje

Krenimo od rasta glavnog pokazatelja stanja svake privrede, bruto domaćeg proizvoda, tj. ukupne godišnje proizvodnje u datoj ekonomiji. Međugodišnji rast istog je u drugom tromesečju ove godine iznosio 6,3%, što je ubrzanje u odnosu na prethodni kvartal i daleko više od rezultata ostvarenog kod većine privreda u svetu. Ipak, ovde treba naglasiti da je takav rast bio dobrim delom posledica niske baze u istom razdoblju 2022. (kada su antipandemijske mere još uvek bile izražene), te je bio ispod očekivanja investitora. Dodatno, (desezonirano) povećanje BDP-a bilo je ne tako impresivnih 1% u odnosu na prvi kvartal 2023. I pored toga, nema sumnje da je ostvareni rezultat solidan, na šta posredno ukazuje i ključni barometar privredne aktivnosti, potrošnja električne energije, koja je zabeležila rast u prvih sedam meseci 2023. od 5,2%.

Ono što ohrabruje je održavanje brzog rasta uslužnog sektora privrede u prvih sedam meseci 2023. od visokih 8,3%, kao i s tim povezano povećanje plasmana robe široke potrošnje (za 7,3%). Industrijska proizvodnja je u istom periodu umereno rasla (za 3,8%).

Kontroverzni makroekonomski indikatori

Kineski uvoz je na prvi pogled oslabio, padajući za 7,6% u prvih sedam meseci 2023, što su zapadni analitičari povezali sa slabom tražnjom u drugoj ekonomiji sveta. Međutim, taj pad je isključivo posledica cena, dok je daleko bolji indikator obim izvoza, koji je povećan za 1%, signalizirajući blago povećanje domaće tražnje.

Poslovna četvrt u Pekingu

U zapadnim medijima se kao negativna pojava  potencirala i deflacija u julu (- 0,3%), što bi moglo da ukazuje da domaćinstva odlažu potrošnju u očekivanju da će roba „sutra“ pojeftiniti (što bi umanjilo ukupnu potrošnju i privredni rast)

Kada je u pitanju izvoz, iskazan u dolarima on pada, ali beleži minimalan rast u juanima (za 1,5% u prvih sedam meseci 2023.). To što je dolarski robni izvoz, tradicionalni pokretač kineske privrede, u julu 2023. pao za 14,5% međugodišnje, dobrim delom je rezultat visoke baze (porast izvoza tokom leta 2022, nakon što je Šangaj ukinuo svoje produženo zatvaranje povezano s pandemijom). Dodatno, pad izvoza takođe ukazuje na pad spoljne tražnje i taj trend će se verovatno nastaviti do jeseni jer se ključni trgovinski partneri Kine – SAD, EU i Japan – suočavaju sa mogućnošću stagnacije, dok u istom smeru deluje i zapadni  „friendshoring“ (odnosno prebacivanje proizvodnje iz Kine).

Bankovni depoziti su nagomilani tokom tri pandemijske godine zaključno sa 2022. Pitanje ostaje da li je to odražavalo strah domaćinstava da bi ona mogla izgubiti pristup svojoj imovini, te da im je prioritet bila kratkoročna likvidnost (kao što tvrdi pomenuti Adam Posen), ili pak da su lokdauni bili sveprisutni, te da domaćinstva nisu bila u mogućnosti da troše (štednja je neizbežno porasla i uglavnom se slila u bankarske depozite). Iako su ukupni depoziti stanovništva u bankama nastavili da rastu u prvoj polovini 2023, u urbanim sredinama rast izdataka za potrošnju se dramatično ubrzao. I na nivou cele države potrošnja po glavi stanovnika rasla je 50% brže od rasta BDP-a, što ukazuje da se smanjila stopa štednje stanovništva. Povezano s ovim je i rast udela prihoda domaćinstvima u ukupnom nacionalnom dohotku tokom proteklog dela 2023.

U zapadnim medijima se kao negativna pojava  potencirala i deflacija u julu (- 0,3%), što bi moglo da ukazuje da domaćinstva odlažu potrošnju u očekivanju da će roba „sutra“ pojeftiniti (što bi umanjilo ukupnu potrošnju i privredni rast). Međutim, taj pad cena bio je dominantno posledica povišenih cena hrane u istom periodu 2022, dok su osnovne potrošačke cene (tzv. bazna inflacija) u julu 2023. porasle za 0,8%, duplo brže nego u junu ove godine.  

Dostavljač hrane u Pekingu

Međutim, glavni razlog relativno slabih investicija, kako državnih tako i privatnih, u prvoj polovini 2023. je taj što su zalihe industrijskih preduzeća na kraju 2022. bile na istorijskom maksimumu (zbog političke odluke Pekinga da sprečava otpuštanja radnika tokom pandemije, što je u uslovima kontinuiteta proizvodnje i opadanja prodaje neizbežno dovelo do rekordnog nivoa zaliha)

Investicije u osnovna sredstva su rasle ne tako impresivnih 3,4% u prvih sedam meseci ove godine (iako su investicije u visokotehnološke industrije povećane za čak 11,5%). Međutim, glavni razlog relativno slabih investicija, kako državnih tako i privatnih, u prvoj polovini 2023. je taj što su zalihe industrijskih preduzeća na kraju 2022. bile na istorijskom maksimumu (zbog političke odluke Pekinga da sprečava otpuštanja radnika tokom pandemije, što je u uslovima kontinuiteta proizvodnje i opadanja prodaje neizbežno dovelo do rekordnog nivoa zaliha). Usled toga, kratkoročni podsticaj za ulaganje u proširenje proizvodnih kapaciteta u proizvodnji u prvoj polovini 2023. bio je slab. Ipak, u proteklom delu ove godine zalihe padaju, što stvara teren za povećanje investicija. Dodatno, i pored ekspanzije državnih investicija, privatne investicije (koje su faktički stagnirale tokom prve polovine 2023) i dalje čine više od polovine svih investicija, što implicira da su teze o neravnopravnom statusu privatnih investitora problematične.  

Povezano s ovim, investicije u nekretnine su pale za desetinu tokom 2022. i za dodatnih 8% u prvoj polovini 2023, što je, imajući u vidu da ulaganja u nekretnine dominantno potiču iz privatnog sektora, učinilo da ukupan nivo privatnih investicija praktično stagnira. Kako se privatne kompanije u domenu nekretnina (suočene i sa strahom od bankrotstava) sada razdužuju, malo je verovatno da će nastaviti sa većim ulaganjem. Dakle, sektor nekretnina će biti prepreka bržem rastu privatnih investicija i u narednim godinama. Međutim, ostali delovi privatnog biznisa, uz očekivane obimne državne investicije, trebalo bi da omoguće rast ukupnih investicija u godinama pred nama.

Juani

Suočena sa brojnim problemima, od pokušaja tehnološke izolacije od strane Zapada do usporavanja ekonomskog rasta povezanog i sa poslovnom klimom u zemlji, vlast u Pekingu se odlučila da delimično promeni kurs pokrećući regulatorne reforme. Dodatno, kreatori politike počeli su od jula sa pojačanim monetarno-fiskalnim stimulansima s ciljem podsticanja potrošnje

Depresijacija juana se intenzivirala nakon neočekivanog smanjenja kamatne stope od strane centralne banke sredinom avgusta 2023. (radi podsticanja privredne aktivnosti), iako su državne banke kupovale renminbi i prodavale dolare kako bi usporile tempo pada domaće monete. S obzirom na visoke kamatne stope u SAD, teško je imati stabilan juan i ekspanzivnu monetarnu politiku, posebno ako, barem za sada, nema spremnosti da se interveniše iz deviznih rezervi radi odbrane nacionalne valute.

(Delimična) promena ekonomskog kursa

Suočena sa brojnim problemima, od pokušaja tehnološke izolacije od strane Zapada do usporavanja ekonomskog rasta povezanog i sa poslovnom klimom u zemlji, vlast u Pekingu se odlučila da delimično promeni kurs pokrećući regulatorne reforme. Dodatno, kreatori politike počeli su od jula sa pojačanim monetarno-fiskalnim stimulansima s ciljem podsticanja potrošnje.

Dok je prethodnih godina bila povećana regulacija internet kompanija, od jula 2023. regulatori su dali jasan znak da prekidaju ovu praksu. Firme, uključujući „Alibabu“, „BiteDance“, „Meituan“ i druge, odgovorile su pojačavajući zapošljavanje i preokrenuvši talas otpuštanja u pomenutim, ali i drugim privatnim tehnološkim kompanijama tokom 2022. Posledično, njihova profitabilnost će verovatno porasti u odnosu na nizak nivo prethodnih godina, podstičući ukupan rast privatnih investicija.

Alibaba i Alicenter u Šenženu

Ipak, kao najveći privredni i socijalni problem prepoznaje se dramatični pad cena nekretnina širom zemlje, zbog čega su mnoge kineske banke opterećene lošim dugovima, a mnogi vlasnici kuća suočeni sa smanjenjem neto vrednosti 

Ipak, kao najveći privredni i socijalni problem prepoznaje se dramatični pad cena nekretnina širom zemlje, zbog čega su mnoge kineske banke opterećene lošim dugovima, a mnogi vlasnici kuća suočeni sa smanjenjem neto vrednosti (velika zaduženja lokalnih samouprava takođe su potencijalni problem i to sistemske prirode). Shodno tome, vlada je ublažila neka ograničenja zaduživanja radi razvoja, umanjila obavezne rezerve za banke i blago smanjila kamatne stope. Problem sa sektorom nekretnina svoje korene vuče iz 2008, tj. ogromnih investicionih stimulansa koji su podstakli građevinski bum. Sve to nije bio problem dok taj isti sektor, koji je trenutno generiše čak 23% BDP-a zemlje, nije počeo da donosi sve manje i manje prinose. 

Postpandemijski oporavak Kine

Ključni ekonomski pokazatelji ukazuju na pritiske s kojima se suočava kineska ekonomija sredinom 2023. I pored toga, ekonomski trendovi u julu, kao i u proteklom delu 2023, ukazuju na nastavak oporavka, posebno u sektoru usluga i proizvodnji u visokotehnološkim industrijama, koji bi sa intenziviranjem mera podrške privredi trebalo da se ubrza. Dodatno, regulatorna strogost Pekinga ukazuje da je repriza američke krize iz 2008. nerealna, odnosno da je sistemski finansijski kolaps malo verovatan. Na kraju krajeva, kineske vlasti imaju izvanrednu reputaciju kada je u pitanju obuzdavanje potencijalne ekonomske krize.

Kako navodi DŽejms Galbrajt, jedan od vodećih levo nastrojenih američkih ekonomista, glavni recept koji predlažu zapadni ekonomisti da bi Kina trebalo da se fokusira na potrošnju umesto na investicije i sada je pogrešan kao i pre 30 godina. Kako Galbrajt potencira, nije sporno da kineska ekonomija, posle 40 godina impresivnog rasta, usporava. Dodatno, neće biti lako održavati visok nivo investicija u državi sa infrastrukturom i stambenim fondom na nivou zapadnog.

Šangaj

Osvrćući se na „novi narativ“, Galbrajt smatra da on faktički nije o Kini koliko je o samom Zapadu. Naime, cilj je da se potvrdi teza o neizbežnom trijumfu kapitalizma, slobodnog tržišta i demokratije, te posledično o liderstvu Amerike u visokim tehnologijama

Međutim, Galbrajt glavne investicione potrebe Kine vidi u obrazovanju i zdravstvu, u usklađivanju veština sa potrebnim radnim zadacima, u zbrinjavanju starijih i u suzbijanju emisije ugljen-dioksida, što će, imajući u vidu preku potrebu za ulaganjem u pomenute prioritete, omogućiti toj zemlji da ostvaruje solidne i barem dvostruko više stope rasta od ekonomija na Zapadu.

Osvrćući se na „novi narativ“, Galbrajt smatra da on faktički nije o Kini koliko je o samom Zapadu. Naime, cilj je da se potvrdi teza o neizbežnom trijumfu kapitalizma, slobodnog tržišta i demokratije, te posledično o liderstvu Amerike u visokim tehnologijama.

S njim se u principu slaže Nikolas Lardi, saradnik Peterson instituta za međunarodnu ekonomiju, možda najbolji zapadni poznavalac druge najveće svetske ekonomije, koji smatra da je ekonomski oporavak Kine, nakon tri pandemijske godine, iako ne tako snažan, započeo.

Na kraju, valja podsetiti da su se najave propasti kineskog privrednog modela pojavile nedugo pošto je ona počela da beleži impresivne ekonomske rezultate, a jedan od pionira bio je Gordon Čang koji je već 2001. objavio tada veoma popularizovanu knjigu sa naslovom: Nadolazeći kolaps Kine.

(RTS)