Evropa ulazi u doba dezintegracije

Najzad je nastala stvarna mogućnost da sistem Evropske unije za kontrolu granica i imigraciju propadne u deset dana. Sedmog marta lideri EU će održati samit u Briselu s Ahmetom Davutogluom, premijerom Turske.

Ideja je da ubede Ankaru da ona uradi ono što nije bila u stanju Grčka: da zaštiti jugoistočnu granicu EU i zaustavi priliv imigranata. Mnogo se odigrava izadiplomatskih kulisa Nemačke i Turske. Međutim, Berlin nije dobro raspoložen.

Mere koje su preduzele Austrija, Međarska i druge zemlje radi zaštite sopstvenih nacionalnih granica zavorile su zapadno-balkansku rutu koja je bila put migranata u Nemačku.

Danas su izbeglice zarobljene u Grčkoj. Neki mogu da krenu za Italiju brodom. Očekujem da će onima koji to putovanje prežive zatvoriti granice Slovenija, Švajcarska i Francuska. Kad dođe taj trenutak, Evropski savet predsednika vlada više nećemo moći da smatramo funkcionalnim političkim telom.

Izbeglička kriza koja se otrgla kontroli će potresati britansko referendumsko glasanje. Nema načina da se EU uspešno nosi sa dva udara takvih razmera. „Bregzit“ nosi mogućnost da uništi EU.

Ne očekujem takav scenario propasti,ali on nijenemoguć. EU je blizu suočenja sa jednim od najtežih terenutaka svoje istorije. Države članice su izgubile volju da nađu jedinstvena rešenja problema na nivou EU zarad posebnih rešenja. Stanovništvo EU broji pola milijarde i lako bi apsorbovalo milion izbeglica godišnje. Međutim, ni jedna država članica ne može to da učini sama, pa čak ni Nemačka.

Težnja ka nacionalnim rešenjima naročito je izražena u centralnoj i istočnoj Evropi. Austrija je prošle nedelje sazvala konferenciju zemalja zapadnog Balkana kako bi podržale njenu politiku ograničenja broja izbeglica. Mađarski premijer Viktor Orban održava referendum kojim bi da preduhitri sporazum o raspodeli kvota izbeglica kojeg razvijaju Brisel i Berlin. Mađari će referendum sigurno održati.

Merkelova mora da preuzme krivicu. Njena politika otvorenih vrata je bila anti-evropska u pogledu toga što ju je jednostrano nametnula i svojoj zemlji i ostatku Evrope. Jedinog koga je konsultovala bio je austrijski kancelar Verner Fajman.

EU je u opasnosti da da pukne na četiri dela. Ne očekujem da do svih ovih pucanja dođe, ali bih se iznenadio da se ne desi ni jedno. Prvo je raskid severa i juga zbog izbeglica. Tzv. „Šengenski sistem“ slobodnog putovanja bez pasoša u kome učestvuje 26 država mogao bi da bude suspendovan na neodređeno vreme ili da se svede na minijaturnu verziju u kojoj će ostati samo Nemačka, Francuska i zemlje Beneluksa. Italija neće biti deo ovog sistema.

Drugo je rascep severa i juga zbog evra. Ništa se promenilo nije. Kriza evrozone i dalje odjekuje i grčka pozicija u njoj je neodrživa, danas je ista onakva kakva je bila letos.

Treće je podela na istok i zapad. Hoće li otvorena društva zapadne Evrope želeti da se bliže povezuju u uniju sa takvima kao što su Orban i slični nacionalisti istočne Evrope?

Najzad, eto „Bregzita“. Nema načina da saznamo na šta će izaći britanski referendum. Istraživanja o tome pokazuju se jednako beskorisna kao što su bila pred britanske prošlogodišnje opšte izbore.

Još važnije, debata o „Bregzitu“ tek treba da počne. Događaji jedni druge sustižu, javljaju se nove činjenice i nove laži. Britansko glasanje o napuštanju EU može postati okidač za referendume u Švedskoj ili Danskoj, što je dodatna neizvesnost.

Izbeglička kriza se otela kontroli i opasnija je za budućnost EU nego raspad evra. Izbeglička kriza je dovela do takvog političkog opterećenja da su ovaj put Francuska i Nemačka na suprotnim stranama, obe sa sopstvenim argumentima.

Na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti ovog meseca me nije iznenadio francuski premijer Manuel Vals kada se protiviododatnim izbegličkim kvotama, ali sam se iznenadio kad sam čuo da direktno kritikuje Merkelovu. Rekao je: „Nije Francuska pozvala izbeglice“.

Politički ćorsokak postignut povodom migranata pokazuje da evropske otvorene granice nisu u skladu sa nacionalnim suverenitetom povodom migrantske politike. Države članice EU moraće da biraju i izabraće svoj suverenitet.

Posle šezdeset godina evropskih integracija ulazimo u doba dezintegracija. To ne mora nužno da dovede do formalnog raspada EU i ovo je malo verovatno, ali EU će postati znatno manje efikasna.

Jedno je sigurno: izbeglička kriza je nova naslaga u raspravi sa Britanijom. Nije jasno kakvu Evropsku uniju želi britanski narod da bi ostao u njoj i kakvu bi to EU napustio. Opasnost je ispred nas.

Izvornik teksta:The Financial Times

Prevod s engleskog: Dušan Kovačev