Европска унија "продала душу" ради споразума с Турском

Европска унија је увек имала два преимућства. Као и иначе, мислио сам да су она несавладива, без обзира на то колико год да сам разматрао и другачије могућности. Прво њено преимућство било је непостојање алтернатива. Чиме би Европљани иначе могли да се супротставе климатским променама, избегличкој кризи или руском председнику ако не преко Европске уније? 

Друго преимућство је узвишени морални основ. У поређењу са својим државама чланицама, ЕУ је мање корумпирана, принципијелнија и правилније руковођена. Колико год је свет националних политика пун тактичара који трагају за краткорочном коришћу, блоком се боље управља кроз мешавину политике и политика. То гради широке коалиције и одређује стратешке политичке циљеве. Овакав хоризонт се протеже даље од сазива парламента. 

У петак је ЕУ изгубила друго кључно преимућство. 

За свега неколико година оба поменута преимућства су срушена. Лоше управљање кризом еврозоне сад може да буде сасвим разуман економски аргумент за излаз (из ЕУ). 

У петак је ЕУ изгубила друго кључно преимућство. Договор са Турском је поганији од било чега што сам видео у савременој европској политици.

Дана кад су лидери ЕУ потписали споразум, турски председник Реџеп Тајип Ердоган се одао: „Демократија, слобода и владавина права (...) за нас ове речи апсолутно више не важе.“

У том тренутку Савет Европе је морао да прекине разговор са турским премијером Ахметом Давутоглуом и пошаље га кући.

Међутим, уместо тога, они су са њим направили договор – обећали новац и много више од тога у замену за помоћ поводом избегличке кризе. 

Турска ће преместити око 72.000 избеглица у ЕУ, и то по принципу примања једног новог мигранта за једног враћеног илегалног мигранта из ЕУ кога су Турци већ прошверцовали помоћу својих поморских кријумчара Егејским морем. Заузврат, ЕУ ће платити шест милијарди евра и отворити ново поглавље у преговорима о приступању ЕУ Турске, земље чије је руководство управо одбацило демократију. ЕУ је приде дозволила да у режиму без виза по њој путује 75 милиона становника Турске. Тог дана ЕУ није само продала своју душу, већ је испреговарала један вашљиви договор. 

Тог дана ЕУ није само продала своју душу, већ је испреговарала један вашљиви договор. 

Нисам у положају да просуђујем да ли је овакав споразум у складу с Женевском конвенцијом и другим основама међународног права. Претпостављам да Савет Европе сигурно зна да ће све ово завршити пред судом.

Међутим, чак и ако буде оцењено да је у складу с правом, сумњам да је споразум применљив. Биће занимљиво видети како ће ЕУ преиспитивати своја обећања Турској ако Анкара не уради оно што треба. 

Чак и да се споразум потпуно оствари, то неће много олакшати притисак. Број избеглица које хоће да оду уЕвропску унију биће много већи од 72.000, укључујући и саме Турке. Немачки тинк-танк је направио рачуницу кретања избеглица за ову годину и ево шта су они смислили: Биће их између 1,2 и 6,4 милиона. Наведена већа цифра је рачуница најгорег сценарија који обухвата и долазак великог броја миграната са севера Африке. 

Затварањем западнобалканске руте за избеглице (из Грчке преко Македоније, Србије, Хрватске и Словеније ка Аустрији и Немачкој) донело је само краткотрајно олакшање северним Европљанима, али постоје и бројни алтернативни путеви по којима се избеглице могу запутити. Могу они проћи и преко Кавказа и Украјине или преко Медитерана у Италију и Шпанију. Ако земље затворе своје границе, то неће смањити ток избеглица, већ ће га напросто скренути. Једноставно, ово је политика: „Ували просјака комшији“. Ово показује у којој мери је посао трајног задржавања избеглица на једном месту ван могућности целе Европске уније.  

Једнострана аустријска акција затварања границе је до сада била нечувен, страшан случај. Ова земља би баш сада сада опет да уведе пограничну контролу на свом главном граничном прелазу ка Италији, на Бренеровом ауто-путу. То је један од најпрометнијих путева од севера ка југу Европе.

Како буду пристизале избеглице у Италију, за очекивати је сличне акције на њеним северним границама. Француска, Швајцарска и Словенија вероватно већ рачунају да ће поновно увести контроле.

Тог тренутка Италија ће бити одсечена од шенгенске зоне чија је чланица, а „шенгенска генерација“ свешће се на мали клуб оних из северних земаља Европе и то може постати модел за будућу еврозону. Ово може бити први корак распада Европске уније. 

Коме год да је стало до демократије и људских права омрзнуће поменути споразум.

Споразум са Турском ће такође имати утицај на референдумску расправу у Великој Британији. Шта (европски) лагер може да каже повољно поводом безвизног режима за 75 милиона Турака? 

Коме год да је стало до демократије и људских права, омрзнуће поменути споразум. Једнако (ће га омрзнути) и свако ко се плаши немачке доминације у ЕУ пошто га је иницирала Ангела Меркел. Да би немачка канцеларка себе извукла од својих лоших одлука, потребне су јој још горе туђе одлуке. А одлука о којој се ради била је унилатерална, њена одлука да отвори немачке границе да би показала како је у стању да управља избегличком кризом којом нико не може да управља. 

Није лако саставити чисто рационалну рачуницу поводом британског иступања из ЕУ. Међутим, пошто ЕУ губи своје високе моралне основе, немојмо се чудити кад се људи питају шта то она представља и чему она служи.

Изворник превода: The Financial Times

С енглеског превео: Душан Ковачев