Oчигледну узурпацију председничких овлашћења Вучић не налази за сходно ни да увије у неку псеудо-легалистичку форму, већ отворено изјављује: „Формирањем нове Владе бавим се сваки дан, јер она мора бити довољно јака да одговори на све изазове"

Све већа популарност Кристијана Голубовића је еклатантан пример како медијско кривотворење реалности и инструментализација јавног сервиса могу позиционирањем дискурса лошег момка, довести дотле да управо то лоше, може бити и добро. Врло добро.

Срби су у финале последњег века ушли неприпремљени, са вишком претенциозности и мањком познавања противника и околности. А и геополитичка срећа која нас је пратила током већег дела овог периода окренула нам је леђа. Распоред мечева је био неповољан, судије ненаклоњене, а противници мотивисанији.

Да неко игнорише извршну судску одлуку и физички се противи њеном спровођењу дешавало се и раније. Али да то чине правници са Правног факултета у Новом Саду чувајући деканат физичком силом и обезбеђењем, до сада није виђено

Да директор Војне установе "Дедиње" крши закон постављањем фотографија председника, довољно је поменути и одредбе по којима је војска департизована – а Вучић је председник СНС. Кисић је, дакле, наредио качење слика лидера једне странке

Тачније, од 1994. до 2005. спољни дуг Мађарске је порастао за скоро 50 милијарди долара. Године 1994. спољни дуг је износио 27 милијарди долара, а после  уласка у ЕУ, дуг је 2005. године достигао неколико пута већу суму од око 76 милијарди долара.

Украјина, којa је званично покренула иницијативу да се "Русији одузме статус сталног члана СБ УН" је пре више од 30 година, потписом Леонида Кравчука, пристала и уговорила да је сагласна да "само Русија буде држава која уместо бившег СССР-а наставља чланство бившег СССР-а као стална чланица СБ УН

Вучић је пописивањем неуставног Вашингтонског споразума успео да уради оно што нису могле Турска, Броз и НАТО јер се Србија добровољно одрекла Косова. У Вашингтонском споразуму нема Резолуције 1244 и он је зато противан међународном праву

Овакве одлуке само наговештавају у ком ће се правцу у новом министарству културе кретати креирање и образовање културне политике, што може да изазове велику зебњу за очување континиутета српске културе.

Чак и овако девастирани и полуокупирани имамо понешто да понудимо и чиме да припретимо. А поготово тих адута има у разговору са бившом југословенском браћом – Словенцима и Хрватима, који су са својим производима за последњих десет година преплавили Србију.