Sve ovo nam se dogodilo, i sve će nam se to i dalje događati, zbog 17. februara. Srbija je, jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova, gurnuta u haos. I sada taj haos treba savladati. Svako od nas će se, u vremenu koje dolazi, hteo to ili ne, obresti na jednoj od strana rascepa.

A zabludelom stadu ovde ostaje da, evo već i 11. godinu, veruje da je „Aca Srbin“ to nešto prihvatio, a da u stvari nije prihvatio, jer je, kao što je više puta ponovio, „mnogo pametan“ i sve će ih „prevesti žedne preko vode“.

Zbog svega ovog, BIA ćuti, ne pada im na pamet da odgovaraju na Đilasove optužbe, ali joj je dalo dodatni zamah da obrati pažnju na neke druge stvari i proširi krug svojih saradnika. A "slučaj Bastać" opoziciji treba da posluži kao nauk da je BIA uigran sistem i da vode računa o ponašanju svojih predstavnika.

Dugovi nastali po bilo kom osnovu moraju da se plate, i to je jasno. Jasno je takođe da pitanje dugovanja postaje veliki problem. Međutim, loše je to što se kod nas rešavanjem tog problema niko ne bavi. Štite se samo određeni poverioci, ali to nije sistem. 

To amerikanofilstvo bilo je poprilično duboko i sa punim uverenjem u vrednost američkog ideala slobode. Ono se, istina, počelo ozbiljnije kruniti već tokom devedesetih. Ali, nakon 5. oktobra, izgledalo je da su svi nesporazumi razrešeni.

Ne znam šta bi evropejski Srbi dobili podržavajući Vučićeve antinacionalne bravure, osim lične koristi. Možda neku vrstu korbača za disciplinovanje večitog predsednika u nemogućem scenariju njegovog opiranja. Pa on takvu priliku nikada ne bi dopustio ispunjacajući maksimalno tuđe zahteve i ruinirajući Srbiju, njen ustavni poredak i njen nacionalni identitet.

Avioni sa S-400 i "Pancirima" su odleteli, predstava za javnost je završena, ali ostalo je pitanje ne ko će sve to kupiti, nego ko će platiti, jer i taj prevoz košta.

Vrši se glorifikacija stranih investicija i ubeđuju nas da sve mora da se čini i na sve da se pristaje kako bi svake godine privukli po nekoliko milijardi evra stranog kapitala. U suprotnom, nema nam opstanka. Tako se širi i defetizam u sopstvenom narodu, jer smo tobože nesposobni da se sami staramo o sebi.

Prosečni birač će o sumnjama za korupciju saznati jedino ako iza različitih frakcija političke elite stoje različite frakcije ekonomske elite. Tek onda će svaka frakcija koristiti svoje medije za međusobne napade. Međutim, u vremenima kada vlada primirje, uspostavlja se pravi kartel, politički, ekonomski i medijski.

Neophodno je neprestano ponavljati da se ovim Sporazumom Predsednik Republike Srbije obavezao da će sprovesti celokupan proces priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije i to je jedina istina o kojoj danas možemo govoriti, a da  ne budemo u službi ovog kleptokratskog , amoralnog i diktatorskog  naprednjačkog režima