Шта нам то говори. Расход по становнику у Србији је код прве групе земаља већи само од расхода по становнику Албаније, Доминиканске републике и Ирана. Србију по овом параметру поредећи са другом групом земаља аналитички и стручно је више него неозбиљно.

Ако Србија добро пројесапи шта је она сад? у каквом се псоложенију налази? то се она мора уверити о томе, да је она мала, да она у овом стању остати не сме, и да она само у сојузу са осталим окружавајућим је народима за постићи своју будућност свој задатак имати мора.

Након што је гурнула Европу у свој посредни рат против Русије, Америка је сада одлучна да то понови и против Кине

Упркос томе, за реализацију тако важног пројекта какав је дуплирање капацитета складишта Банатски Двор не само да није било пара већ пре свега није било ни добре воље ни памети код врховног команданта. Српски барон Минхаузен Александар Вучић задовољио се тиме што је обећање о преко потребном проширењу складишта гаса на милијарду кубика редовно понављао сваке године, али, на самој реализацији овог стратешког циља до данас није учињено ама баш ништа

Медији нису јавили да ли је одлука о “брисању” Дучића из списка београдских улица донета једногласно, или је можда било и одборника који су захтевали од Комисије да објасни сврху њеног предлога. 

Све у свему, чини се да су они који су имали намеру да у Кијеву до краја понизе „руског медведа“, помало непромишљено „чачкали мечку“. Напросто, Русија и Путин себи нису могли да дозволе такав ударац и толико понижење. Никога није препоручљиво понижавати и изазивати на тај начин. Сем ако није већ дебело трауматизован и „издресиран“, попут Србије и њене вајне политичке „елите“.

Слабости се, међутим, и даље некако највише виде у медијима. На овом месту је већ више пута помињано необично схватање новинарства. Оно је нарочито изражено у делу наших «еврореформских» гласила. За неке од њих бити новинар значи бити ангажован у корист одређене политичке опције, па макар и на рачун елементарног професионализма.

Довољно је 126 посланичких гласова, колико председник у Скупштини свакако има, а не фамозних 85 + 85. Зашто онда сам, преко својих посланика не иницира проверу свог легитимитета путем референдума? Шта ће му за то гласови опозиције?

Је ли збиља могуће да, колики год да је правни аналфабета, Брнабић не разуме цитиране одредбе Устава? Или ће пре бити да разуме, али да перфидно покушава да брани управо креирани преседан – да свемогућа Влада, кад год јој затреба, чак и обичном наредбом може онемогућити заседање скупштине?

Друштво које има стопу незапослености изнад 15%, и посебно изнад 20% већ је озбиљно раслојено друштво, антагонизовано и социјално подељено, у којем преовладава осећај социјалне неправде, а велик број људи већ нема скоро никакве шансе да оствари своје право на рад,  другим речима да обезбеди услове сопственог опстанка.