Онима који су били у стању да потпишу издајнички Бриселски споразум, а то су Александар Вучић и Ивица Дачић, неће бити тешко да доведу издају до краја, а то је укидање прамбуле и признање сепаратистичке државе у Приштини

Две државне кафилерије, “Напредак” у Ћуприји и “Протеинка” у Сомбору нису се појавиле ни на једној од досада спроведених јавних набавки. Прва има дневни капацитет од 68 тона на дан, а друга 53 тоне на дан.

Само то да када „мека моћ“ одради добро посао онда дивизије, жртве, патња и погибељи можда нису ни потребни. С тим да ће Руси и Срби, као и обично, ту мудрост научити на тежи начин – и на сопственој кожи.

Катастрофални резултати прве две недеље украјинске офанзиве требало би да усмере пажњу света на хитну потребу за прекидом ватре како би се зауставило свакодневно убијање стотина храбрих младих Украјинаца, који су приморани да се возе кроз минска поља и зоне убијања у западним поклонима за које се показало да нису ништа друго до замке смрти које су им направили САД и НАТО

Наша је срећа што противници нису разумели значај јачања наше војске, која је суштински добила на убрзању од наведеног поклона. Даљи наш пут развоја  је у том погледу јасан, само треба наставити одлучним корацима. И противници ће остати негде иза нас. У забораву небитног

Бриселски споразум је био родно место и тајна опстанка владе Вучића и Дачића (а врло вероватно и узрок њеног формирања). Због тог потписа је званични Београд добијао позитивне извештаје у Бриселу и Вашингтону, због тога је добијен датум за почетак преговора са ЕУ и због тога је власти гледано кроз прсте за неке „ситнице“ у медијској и правосудној сфери.

Почетком 90-тих владала је опседнутост неолибералним догмама и глобализацијом. Две деценије касније, магнетизам неолибералних догми, али и саме економске глобализације је скоро нестао. Економска глобализација, између осталог, била је перципирана као ширење капитализма и благостања које капитализам с собом носи.

Али на крају - победницима се не суди. И спаситељима су захвални. Европска политичка култура не памти добре ствари. Али остатак света се са захвалношћу сећа како смо помогли Кинезима да се ослободе бруталне јапанске окупације и како смо помогли колонијама да се ослободе колонијалног јарма. Ако нас одмах не схвате, биће још више подстицаја да се бавимо самоусавршавањем.

Очигледно је да Председник Републике није схватио  глас народа који му је јасно рекао да  његовом стрпљењу долази крај и да се не ради о његовој глави и његовим политикантским калкулацијама , испразној реторици и гротескном јуначењу већ је питању судбина и опстанак српског народа на Косову и Метохији.

Ово поновно откривање класичне трагедије преко „Игре престола“ баца додатно светло на све феномене које смо до сада поменули и осветлили. Оно што Мартинове јунаке чини нарочитим јесте управо њихова баченост у незаустављиви жрвањ узрочно-последичних веза историје, тако лепо и надахнуто илустрован у уводној шпици серије.