На терену народних пословица, ови први хоће јаре, а други нас убеђују да је могуће имати и јаре и паре, односно приближавати се Европи иако нас добар број држава Уније удаљује од Косова. 

Када се народна воља не би одређивала математички, онда би морао да се неко позове да је интерпретира. У том случају процедуре су мање важне. Уместо тога, потребни су моћ и сила.

 Иако се у тексту нисмо бавили „ликом и делом“ актуелног председника Р. Србије, тачно сте приметили да од погибије Зорана Ђинђића није било толике концентрације пара и моћи у рукама једног човека.

Сарадња и формирање заједничке коалиционе изборне листе СПС, ПУПС и ЈС темељи се на заједничким политичким циљевима у одбрани националних и државних интереса Србије, залагању за стварање државе социјалне правде...

Сви се још живо сећамо слабо посећеног „перформанса" испред градске куће, који су присталице „европске Србије" организовале под паролом „Не дамо Београд!", а са циљем да се радикалима, „народњацима" и социјалистима (плус пензионери) не допусти преузимање власти.

Својевремено је Весна Пешић, може бити и пре петнаестак година, рекла да је једна од значајнијих карактеристика нашег политичког миљеа – догађајност. Догађајност је заправо стање које карактерише привидна учесталост надовезујућих догађаја.

Коалиција „За европску Србију“ имала је убедљиво најбољу кампању, са највише енергије, али и највише елемената негативне кампање, медијског спиновања и манипулације. На тај начин су успели да премосте своје хендикепе и тежиште кампање пребаце са косовске на евро-реформску тематику.

Питање у наслову је, наравно, реторичко, пошто је одговор више него јасан - нема их. Тачније, има их, али они свакако нису међу онима који се за то најгласније издају, или се воде као њихови баштиници, „елита“ која је израсла на тековинама НОБ, и која сада управља бродом који тоне.

Десила се и политичка и маркетиншка поларизација домаће политичке сцене, па је у неким моментима Коштуница, а нарочито Илић, звучао као већи радикал од радикала, а при крају кампање је и Тадић често био већи чедиста од Чеде.