Спорт нападања и пљувања ЛДП на сајту НСПМ је један од најраширијенијих и најомиљенијих спортова "национално свесне" интелигенције. Ипак, недавно смо и у тој дисциплини добили иновацију: под насловом "Експлоатација без граница", могли смо да прочитамо критику економског програма ЛДП, Економија без граница.

Избор између Бориса и Чеде код ове бирачке популације може да буде и производ кампање, то јест да зависи од тога колико је ефектна кампања једних или других (то јест „компаративни однос“ међу њима).

Узбуђени репортери пресрећу бираче са вечно истим питањем – шта очекујете од ових избора? Увек ми је било помало смешно и тужно док гледам суграђане, махом оне старије и убогије, како се збуњено мешкоље пред камером и на крају испаљују вазда исти одговор – Да буде боље!

Сједињене Државе у садашњој позицији „лидера слободног света” понављају обрасце понашања Аустроугарског царства према Србији пре једног века.

Као што се може видети из горе-наведеног, кандидати "про-европског" блока се очигледно обраћају гласачком телу које 1) не чита домаћу штампу, 2) не чита страну штампу, 3) не служи се Интернетом, 4) не чита стране језике и 5) игнорише реалност.

Иако сам поносни Европљанин, да сам Србин и да имам право гласа на њиховим парламентарним изборима 11. маја, био бих у великом искушењу да гласам за савез анти-ЕУ радикала и националиста г. Коштунице.

Европска унија је толико нескривено показивала своја опредељења на предстојећим изборима и своје мотивације у нуђењу ССП да је то, бар међу неким Србима, постало контрапродуктивно.

Окосница ове предизборне кампање постављена је помало претенциозно, као и већ неколико претходних, на донекле проблематичној и неугодној дилеми - ЕУ или Србија! Као она позната- живот или смрт! 

Од тренутка када је ССП парафиран, до данас, суштински су се измениле околности. Издвајају се два аспекта те суштинске промене. Један се тиче фактичког понашања ЕУ и њених званичника, а други тумачења одредби Споразума.

И поред тих појачаних напора судије не успевају да савладају прилив предмета и реше заостатке. Судије су све ажурније, а систем све неажурнији. Реч је дакле, да се не могу очекивати промене само напорима једног дела система (судија).