Схватање демократије

Добро, признајем - ја сам присталица демократије. Још ономад сам се сложио са тезом покојног Пекића да је демократија најмање лош избор од свих лоших избора. Према томе, демократија није савршена. Нити је то икада била.

Новије време пружа обиље доказа о рањивости демократског поретка. Рецимо, Хитлер је прво покушао да дође на власт државним ударом, што га је коштало затвора, у коме је написао „Моју борбу", свето писмо националсоцијализма, али је на место канцелара коначно доспео демократским путем, на општим изборима у тзв. Вајмарској републици, која је и овако била на издисају. После је било оно шта је било. Елем, демократија (односно њене слабости) може довести до фашизма. Она је (посредни) кривац за 50 милиона изгубљених људских живота.

Али, супротно никако није могуће. Ето, на пример, сви се још живо сећамо слабо посећеног „перформанса" испред градске куће, који су присталице „европске Србије" организовале под паролом „Не дамо Београд!", а са циљем да се радикалима, „народњацима" и социјалистима (плус пензионери) не допусти преузимање власти. Неко ко је управо пао с Марса могао би да помисли како су поменуте групације намерачиле да у градску кућу уђу силом, посредством неког пуча или извесне (контра) револуције. Ништа од тога није тачно. Особе о којима је реч су на недавним локалним изборима стекле мандате за градске одборнике. Изгледа да имају већину у будућој градској скупштини.

То се нимало не свиђа протоколисаним љубитељима демократије, па, у циљу њене одбране, они посежу за недемократским средствима притиска. И још тврде да тиме стају на страну „воље народа". Али је све то само борба за очување голе власти. Идеолози транзиције нису били лењи да (полу) писменом српском народу објасне како од радикалске власти у Београду нема ништа упркос надмоћи у броју одборника, јер, кажу, тешко је замислити да Београд води каста која ће иначе бити опозиција републичкој влади. Откуда они могу знати како ће изгледати будућа влада? С друге стране, зашто не би тако било када су избори показали како ће бити?

Још и горе од тога: в. д. градоначелника (који носи жуто доње рубље) заказао је конститутивну седницу за 14. јул, свега неколико дана пре истека законског рока за тај посао, како би, злу не требало, уколико се у међувремену нешто не „промени", испословао увођење привремених мера, то јест нове локалне изборе. Овако схваћена одбрана демократије је тоталитаристичка, могући увод у диктатуру, а ни нешто много горе није искључено. Закључак: демократија може условити чак и појаву фашизма (што се у нас већ догађа), али фашизам (који се догађа) неће нас довести до демократије.

(Прес)