Морам да признам да ми је блиско и симпатично што Мићуна ни у позним годинама не напушта револуционарни жар - револуционари никад не остаре! - али брине ме што у том заносу нема ни трунке принципијелности, етике, ни морала.

Glasanje na izborima za Parlament Republike Srbije odrzano je pre malo vise od nedelju dana. Sigurno je da su mnogi, pre svega u okolini Njujorka, Vasingtona, Cikaga, Los Andjelesa i San Franciska bili ponosni sto su mogli da iskoriste svoje biracko pravo.

Министров текст суштински се састоји од два сегмента: од похвале добрих решења из нових закона којима се уређује локална самоуправа и од критике мог текста.

Закон о главном граду, уосталом, прописује: „На сва питања која нису уређена овим законом, а односе се на град Београд, као јединицу локалне самоуправе, примењују се одредбе Закона о локалној самоуправи”.

Да не буде забуне: Дачић, Ружић, Мркоњић & co. били су Милошевићеви кербери, који, у међувремену, нису пружили уверљиве доказе да имају нешто против злочиначке политике своје странке, која је Србију увела у најсрамније године њене савремене историје.

Борис Тадић је дуго био играч солидног тима „прве лиге“. Међутим, био је далеко од звезде демократског тима. Напротив, био је „резервни играч“. Можда чак и то, на основу угледног порекла. Но, дочекао је својих „пет минута“.

Став многих светских правника је да Србија треба – и већ је требало – да тужи све земље које су признале Косово, што уопште није компликовано, како је недавно изјавио министар Јеремић. Пре свега, тужба би у сваком случају била истог садржаја.

Кад сам већ поменула гос'н Палму, онда морам приметити како тренутно једино он говори оно што мисли. То је заиста човек који иде путем којим се ређе иде. Он чак не говори само оно што он мисли. Он говори, испоставиће се, и оно сто Дачић мисли.

Зашто је прављена толика халабука око Споразума када данас нико озбиљно не тражи његово поништавање. Коалиција са радикалима подједнако је контроверзна као и она са социјалистима. Отуд, ваљда, толико искључивости? 

У Србији је последњих осам година вероватно најхваљенији, а потом и један од највише оспораваних и нападаних Војислав Коштуница. Наравно, то нам говори о његовом значају у политичком животу и о моћи и утицају његових противника.