Prostije rečeno, ako ne žele da žive u Hristovom svetu, živeće u Homerovom. Posledice ove dehristijanizacije zapadne civilizacije kao globalnog hegemona već smo imali prilike da osetimo na svojim leđima. Možda neki od njih misle da svet tako i treba da izgleda. Ako ne misle, najbolje bi im bilo da se – raduju Hristovom dolasku

Da se ne lažemo. Zemlja i narod koji nisu u stanju da jasno i glasno odbiju sramni ultimatum u vidu tzv. „nemačko-francuskog sporazuma o normalizaciji sa Kosovom“, zaista teško da može od bilo koga bilo šta da traži i očekuje

Najveći protivnici Ahmadinedžada su luksuz, Izrael i Amerika. Sa Vašingtonom bi verovatno našao zajednički jezik, da nije Izraela. Sa Izraelom bi možda i mogao da sarađuje na nekom nivou, kada bi Jerusalim ispunio minimum zahteva Palestinaca. Ali, protiv luksuza – nema kompromisa.

Neokonzervativci, koji nas vode poslednjih 30 godina, veruju da SAD mogu da rade šta god požele. Ovo je najvažnija stvar koju treba razumeti o našoj spoljnoj politici. Oni su u krivu.

Sve je možda počelo relativizacijom odgovornosti za Prvi svetski rat. Na njegovu stotu godišnjicu se činilo da mnogi tvrde da je Srbija nekako izazvala Veliki rat svojom drskom i samouverenom politikom. Mnogo je suptilnija revizija Drugog svetskog rata. Zapadni mediji čak pronalaze svedoke po Ukrajini koji govore da su sadašnji ruski vojnici kao nacisti iz 1941. godine. Takvim poređenjima se Rusiji oduzima njen simbolički najvažniji doprinos svetu – ta pobeda 9. maja

Tehničke, finansijske i kadrovske posledice dovele bi u pitanje energetsku nezavisnost zemlje, te da bi posledice primene INEKP u sadašnjoj formi ubrzale proces promene vlasništva i oduzimanja ključnih postrojenja i preduzeća iz ruku građana Srbije

ICTY Belgrade Office Head Deyan Mihov told us May 5 that he believed that the search for Mladic was very active. The current government was engaged with ICTY, a “big change compared to the past.”

Među mnogim Evropljanima, ne samo u Holandiji, postoji osećanje da su napušteni u svetu koji se brzo menja, da su multinacionalne korporacije moćnije od nacija-država, da je gradskim bogatašima i visokoobrazovanima veoma dobro, a da obični ljudi u provinciji propadaju.

Po procenama istraživača javnog mnenja, podela unutar opozicije je za najmanje pola miliona umanjila potencijalno glasačko telo opozicije. Jednostavno, birači su cepanje doživeli kao politički nepismen potez i odlučili da nosiocima ovakvih poteza uskrate poverenje