U većem delu medijske javnosti ali i u (kulturnoj) politici Vlade radi se na potkopavanju dostojanstva i samopoštovanja. Grupacije intelektualaca koje ne mare za nacionalne političke interese niti za samopoštovanje dobijaju javni prostor i državne nagrade.

Rat je bio prljav jer se nije mogao nastaviti nikako drukčije osim protiv civila, inače bi bio izgubljen. Perspektiva je bila katastrofalna: ne mogu se upotrebiti trupe na zemlji da se rat brzo završi, ne može se nikome objasniti zašto se vodi.

Većina američkih vojnih partnera više je zainteresovana za simboličnu bezbednost, nego za to da igraju značajniju ulogu u ratu. Vlade tih zemalja žele da pokažu kako su one dobri saveznici i “voljni“ učesnici u misijama koje vode SAD, a da se pritom izlažu vrlo malim rizicima na bojnom polju.

Panarin očigledno veruje da ono što se desilo Sovjetskom Savezu i što može da se desi Ruskoj Federaciji, jednako može da se desi i Sjedinjenim Državama, ukoliko se uzme da Sjedinjene Države i Rusija funkcionišu po uporedivim sistemima.

„Teško da je Vašington zainteresovan za jačanje Evropske unije”, piše Jevgenij Primakov, ruski državnik, veteran sovjetske i ruske diplomatije i obaveštajne službe, u knjizi „Svet bez Rusije?”.

Nazivati danas rusku vojsku „tigrom od papira“, u situaciju kada ta armija trenutno ima više nuklearnih bojevih glava od SAD, pa čak i više tenkova od SAD, više je nego čudno. Osim, ako u elemente poređenja nisu ušle i plate vojnika i oficira.

Zemlja, koja je jednom predstavljala sigurno utočište za ljude poput Spinoze, kakve ni jedna druga država ne bi trpela, sada sudi onima koji imaju sporne stavove.Sloboda govora više ne postoji u zemlji jednom poznatoj po svojoj toleranciji i slobodi.

Obama nema ni znanje ni obrazovanje, ni rukovodeće iskustvo, ni u spoljnoj ni u unutrašnjoj politici, ni saradnike. Takav čovek nije u stanju da rukovodi Amerikom u krizi. Simbolično je što se trudi da ide putem Linkolna koga su ubili!

Klopka koju novi predsednik mora da izbegne je da unapred pretpostavi da će Iran ili Rusija izaći u susret Vašingtonu po pitanju Avganistana zbog toga što ga naši eksperti ubeđuju da je „to i u njihovom interesu“.

Za predsednika Obamu, koristan početak za razmišljanja o tome šta treba učiniti u jugoistočnoj Evropi biće njegovi stavovi o Iraku. Primetne su kontradikcije između intervencionističkog stava Vašingtona po pitanju Balkana i stava o Iraku tadašnjeg senatora Obame.