Pored opadajuće izlaznosti i rasta umerene desnice, još nešto je postalo vidljivo: rast evroskepticizma i ekstremnije desnice. Takva situacija je dovela do, kako su neki nazvali, fenomena „samomrzećeg parlamenta“, jer nikada više anti-EU poslanika EP neće imati.

Izbori u Francuskoj pokazali su da razočarane ljude trenutno interesuje jedino eko-sistem koji nije potpuno zatrovan i jačina konca njihovih budućih zakrpa u siromaštvu i krizi koja stiže. Politička Evropa tehnokrata i bankara uopšte ih ne zanima.

Zajedno sa MMV bio sam 28. decembra 2002. kod Đinđića, u njegovoj rezidenciji na Dedinju, i imao priliku da čujem poverljive instrukcije koje je on tada dao povodom moguće prodaje „Novosti“.

Dakle, potrebna je istinska vera a ne racionalno promišljanje. Potrebna je poslušnost i pokornost. Ukoliko budemo istrajni u politici pokoravanja, naši i neprijateljski ciljevi će se poklopiti. Time neizostavno dokazujemo da smo najiskreniji vernici.

Iza prohujale skupštinske rasprave o Srebrnici ostali smo razgolićeni u svim svojim starim podelama, kao posle letnje oluje koja nas na otvorenom prostoru zatiče nespremne zadižući, cepajući i kvaseći naše nove i najnovije političke odežde.

Činjenica da se tokom dvoipomesečne javne rasprave o bošnjačkoj deklaraciji niko od predlagača uopšte nije ni bavio srpskim žrtvama, niti je uložio trud da o njima pripremi tekst bilo kakve vrste, sada je jasno isplivala na videlo.

Pozivanje na liderstvo je dobro ako je potkrepljeno unutrašnjom političkom stabilnošću. Ali kakvo je to liderstvo države Srbije ako u rešavanju problema KiM i pitanjima regionalne saradnje prepuštamo inicijativu drugima a mi se borimo sa posledicama?

Jasno je da se iza rezolucije – koja je predložena pod firmom predsednika Tadića – nalazi u stvari neko drugi i da je, samim tim, to mera koja služi tuđem interesu. Ona može da bude samo u funkciji politike onih koji su je naručili ili naredili.

Između Beograda i Bošnjaka stoji genocid, tvrdi muftija? Bogami, stoji nekoliko genocida, ako ćemo iskreno. A veliko je pitanje da li se ovaj navodni srebrenički, jedini za čiju se osudu muftija zalaže može meriti sa zaboravljenim i omalovažavanim prethodnicima.

Važno je da se na neki način kanališe nezadovoljstvo koje ključa u takoreći svakom građaninu ponaosob. Vlast ili radi za interes naroda, ili je treba smeniti. U ovom trenutku nemogućno je popraviti sve što je ona pokvarila, ali joj treba onemogućiti da stvara veću štetu.