петак, 22. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Шта се десило са глобалним загревањем?
Савремени свет

Шта се десило са глобалним загревањем?

PDF Штампа Ел. пошта
Пол Хадсон   
четвртак, 22. октобар 2009.

Овај наслов би могао деловати изненађујуће, као и податак да најтоплија година забележена на светском нивоу није била ни 2008. ни 2007, већ 1998.

Међутим, то је истина. Током последњих 11 година нисмо приметили никво повећање глобалних температура.

А наши климатски модели ово нису предвидели, мада је ниво угљен-диоксида произведеног од стране човека, гаса који се сматра одговорним за загревање наше планете, наставио да расте.

Дакле, шта се за име света дешава?

Они који су скептични према климатским променама, који непрестано тврде да је утицај човека на климу прецењен, кажу да су то и предвидели. Они тврде да ниво топлоте на планети зависи од природних циклуса, над којима ми немамо контролу. Али, који су докази за то?

Током последњих пар деценија двадесетог века, наша планета заиста се брзо загревала. Скептици тврде да је загревање које смо уочили било резултат повећане сунчеве енергије. Најзад, 98% земљине топлоте потиче од сунца.

Међутим, истраживање спроведено пре две године, и објављено од стране Краљевског удружења, утицаје сунца прогласило је неважним фактором. Научници су приступили проблему на једноставан начин: упоредили су емисије сунца и интензитет космичких зрака током последњих 30-40 година са графиконом просечних светских температура земљине површине.

Резултати су били јасни. "Загревање у последњих 20 до 40 година не може бити проузроковано активношћу сунца" рекао је др Пирс Форстер са Универзитета у Лидсу, научник са највећим доприносем овогодишњем "Међународном панелу за климатске промене". 

Али, један од проучавалаца сунца, Пирс Корбин из компаније "Ведерекшн" која је специјализована за дугорочне прогнозе, не слаже се са њим. Он тврди да соларне честице утичу на нас далеко више него што се тренутно признаје, чак толико да су оне готово у потпуности одговорне за оно што се дешава са глобалним тремпературама.

Он је толико узбуђен због онога што је открио да планира то да изнесе међународној научној заједници крајем месеца у Лондону. Уколико се покаже да је у праву, то би из корена променило целу ствар.

Океански циклуси

Оно што је тренутно заиста занимљиво, јесте шта се дешава нашим океанима. Они су највећи резервоари топлоте на земљи. Судећи по истраживањима које је последњег новембра спровео професор Дон Истербук са Универзитета Западни Вашингтон, температуре океана су у корелацији са глобалним температурама. Океани, наводи он, имају циклусе у којима се наизменично загревају и хладе. Најважнији циклус јесте Десетогодишња пацифичка осцилација.

Већим делом 80-их и 90-их, тај циклус је био позитиван, што значи да је био топлији од просека. А посматрања су показала да су тада и глобалне температуре биле више. Међутим, последњих година овај циклус је губио на топлоти, а однедавно је почео да иде ка хлађењу. Циклуси у прошлости трајали су приближно 30 година.

Дакле, хоће ли и глобалне температуре ово пратити? Глобално хлађење од 1945. до 1977. поклопило се са једним од ових Пацифичких циклуса.

Професор Истербук каже: "Хладни пацифички циклус заменио је топли циклус Пацифика, што нам практично осигурава 30 година глобалног хлађења."

Дакле, шта све ово значи? Скептици у погледу климатских промена тврде да је ово доказ да су све време били у праву. Они кажу да постоји толико много природних узрока загревања и хлађења, да чак и ако човек загрева планету, то није ништа у односу на учинак природе.

С друге стране, они научници који су исто толико страствени по питању утицаја човака на глобално загревање, тврде да је њихова теза чврсто научно поткрепљена.  Из Хедли центра Метеоролошке канцеларије ("Мет офиса") Уједињеног Краљевства, задуженог за предвиђања климе у будућности, кажу да су сунчеве варијације и океанске циклусе већ укључили у своје климатске моделе, и да они нису ништа ново. Заправо, центар каже да су у питању само два од читавог мноштва фактора који утичу на глобалне температуре – а који су сви унети у њихове моделе. 

Научници "Мет офиса" још додају да температуре никада не расту праволинијски, те да ће увек бити периода споријег загревања, или чак привременог хлађења. Оно што је битно, кажу, јесу дугорочни трендови у глобалним температурама. А они су, према подацима "Мет офиса", у јасном порасту.

Конфузију је додатно повећала и прошломесечна изјава Моџиба Латифа, члана Међународног панела за климатске промене, који је рекао да можда заиста улазимо у период глобалног хлађења који би могао да траје још 10-20 година. Професор Латиф запослен је на Институту за маринске науке у Лајбницу, при немачком Кил Универзитету, и један је од најбољих светских креатора климатских модела.

Ипак, он наглашава да није постао скептик и верује да ће хлађење бити привремено, док га човековом активношћу изазвано глобално загревање не надвлада.

И шта можемо очекивати у наредним годинама?

Обе стране имају врло различите прогнозе. "Мет офис" сматра да ће се загревање вратити брзо и снажно. Он предвиђа да ће у периоду од 2010. до 2015. бар половина година бити топлија од најтоплије забележене године (1998).

Скептици се не слажу. Они инсистирају на томе да ће температуре достићи вртоглаве врхунце из 1998. најраније око 2030. Због океанских и сунчевих циклуса, кажу, чак се може десити и период глобалног хлађења.

Једно је сигурно. Дебата о томе шта проузрокује глобално загревање ни близу није готова. Штавише, неки би рекли да се тек загрева.

(Чланак преузет са сајта Би-Би-Си вести)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер