Актуелни сукоб унутар коалиције подсјећа на причу о кокошки и јајету. Да ли је све почело још прошле године када је Тадић прозвао представнике крупног капитала, за које се претпоставља да су са Динкићем везани пупчаном врпцом, да дио свог богатства врате друштву.

Након објављивања извештаја Дика Мартија у домаћој јавности могли су се чути славодобитни гласови који су истицали ову везу. Наводно, уколико се веза врха ОВК и злочина докаже то би могло оповргнути независност Косова. Нажалост, ствари стоје управо супротно.

Извештај се завршава обећањем да ће породица Вељковић бити обавештена о резултатима истраге, што се, наравно, није догодило, тако да родитељи још увек не располажу информацијама које би макар разјасниле  околности под којима је страдао њихов син.

Чињеница је да се премијер оградио, рекавши да смена Динкића није уперена против Г17, али је такође јасно да је невероватно да се ДС на тај потез одлучио ако је имало сумњао да ће изласком Г17 из коалиције влада пасти и избори бити расписани.

За разлику од Милошевића који се супротстављао америчкој политици отвореног мијешања, нове власти у постоктобарској Србији прилично су благонаклоне и жмире на једно, а понекад и на оба ока када је у питању уплитање страног фактора и његов очигледан утицај на политички живот у Србији.

Николић и Вучић су свесни да су као странка медијско-политички измишљени само под условом да немају сопствену политику... Брисел каже – „немојте о Косову“, и у суботу нико ни реч о томе. Вашингтон каже – „немојте као у Каиру“, и ниједан протестни круг не обиђоше.

Митинг СНС само је потврдио да Вучић и Николић све време обмањују грађане, док на другој страни са Тадићем праве договоре о формирању владе након наредних избора. Зашто нису одмах сели на стиропор и захтевали ванредне изборе, ако је то заиста њихов циљ?

Препричавање емисије о томе како је Шешељ монструм треба закључити констатацијом да је његов допринос „демократији“ већи од свих „Отпораша“ и осталих заједно. За оне који нису задовољни демократијом, није само допринос него и велика кривица.

Коме је у интересу да се Јеремић отрцава да је „прикривени издајник“ и да се окамени политичка сцена, са једним ЛДП-изованим ДС-ом, напредњацима као једином алтернативом – и ДСС-ом као „принципијелном“, али безнадежном опозицијом?

(Коментар на текст Слободана Антонића „Крај косовске политике“)

Ми смо упловили у демократски живот без остварених демократских институција. У таквим околностима постали смо лак плен западне администрације.