Узимајући у обзир да оснивачки уговори ЕУ изричито забрањују спасавање државе еврозоне која не испуњава своје обавезе, логично је да Грчка плаћа највећу цену ове нове ситуације, а ни Шпанија није у много бољој ситуацији. Даља судбина Грчке није ружичаста.

Амерички лидери су континуирано осујећени у својим напорима да Кину укључе у кампању наметања оштрих економских санкција најновијим потенцијалним нуклеарним пролифераторима: Северној Кореји и Ирану.

Шпанија, која почетком јуна треба да организује конференцију високог нивоа са државама Западног Балкана, мораће да се суочи са сличним потешкоћама. Ако се буде придржавала политике непризнавања независности Косова, учешће Приштине није вероватно.

Бивши председник Руске Федерације Владимир Путин као и бивши председник САД Џорџ Буш су приликом сусрета на самиту одржаном у 2007. год. највећи део времена провели у дискусији која је била посвећена начину на који се могу превазићи растуће тензије између две земље везане за област Арктика.

Зашто америчка влада тако олако потеже за војном силом као решењем за сваки свој спољнополитички проблем? Вашингтон је претворио рат у питање избора, у још једну спољнополитичку опцију.Укратко, Бушова администрација је озбиљно разматрала да започне Трећи светски рат.

Изгледа да Немачка није спремна да само размишља, него да јавно размишља о препрограмирању Европе у свом сопственом интересу. Она то можда неће учинити, или можда то неће учинити сада – али то је сада речено, и то ће променити однос Немачке према Европи.

Глобални економски пад није оборио руску владу, није окрзнуо напредак Кине, нити их нагнао да постану пријемчивији на предлоге САД. Ако Кина усвоји неке елементе немачке стратегије, може доћи у позицију да предводи креирање Евроазијске заједнице.

Ако НАТО намерава да буде примарни форум за суочавање са свим кризама, онда он треба да оформи неопходни интернационални оквир. Врата за приступ Русије треба да се отворе.

Глобално гледано, жене данас имају дупло мање деце него што су имале њихове мајке, углавном по свом избору. Већ више од три деценије, просечан број рођених беба у већем делу света је у опадању.

Исланђани сада проводе годишње одморе искључиво у сопственој земљи – за то није био потребан апел неког државног секретара. У самопослугама се све више места прави за домаће производе. Резултат тога је да је бар за сада изостао слом економије.