Сједињене Државе морају схватити да у тренутку када је глобални опоравак неизвестан не смеју тражити кривца за економске проблеме у другим државама. Нажалост, светска економска криза настала је у САД, због чега та земља треба да решава унутрашње проблеме.

Ахмединeџад хоће да успостави персијску хегемонију на Блиском истоку. Користи арапско-израелски сукоб као изговор, јер нема другог начина да увери суните осим анти-израелске политике. Затим, ту су Хезболах у Либану и Хамас у Гази. А постоји и прикривени сукоб који може да стекне круцијални значај.

Времена се срећом мењају, па са појавом нових чиниоца на међународној политичкој сцени као што је Русија, ми можемо да се конкурентски поставимо и према ЕУ и према САД. Тиме ћемо да повећамо своју „цену“. Наравно, најпре треба да то и да хоћемо.

Како је Николић био раније изиграван у коалицијским преговорима (Коштуница и Дачић) то је исти извесно тражио да договор буде записан црно на белом, уз посредовање и гаранцију Империје.

Србија када ступи у ЕУ неће моћи више да примењује Споразум о слободној трговини са РФ . Ту економску истину која у потпуности руши ЕУ пропаганду о наводној подршци Русије српским европским интеграцијама је јасно изнео и руски амбасадор у Србији.

Слично је и у другим спортовима. Тако јака домаћа лига била је могућа док је ФИБА била оно што јој је задатак да буде – гарант равномерног развоја кошарке и давања подједнаких шанси како богатим, тако и сиромашним.

Када је Томислав Николић коначно одустао од штрајка и када је замисао о изборима у децембру доживела фијаско, водитељи на радио-станици „Фокус“ почели су да убеђују аудиторијум како је штрајк напредњачког лидера био политички успешан и плодотворан.

Истини за вољу, ово јесте веома компликован, безмало нереалан опис догађаја, али и такав какав је, има много више смисла од Николићевог штајка жеђу и глађу на стиропору с циљем да се распишу ванредни избори за осам месеци.

За разлику од ранијих периода напетости, када су за лоше односе креатори јавног мњења подједнако окривљавали како Америку тако и Кину, сада за напете односе сви без околишања окривљују Кину.

У Хрватској је бити Хрват част, у Србији је бити Србин срамота. У Србији се уводе заједнички уџбеници историје, брише се колективно сећање. Чак нема реакција ни на данашњу пресуду која је потврдила да су наши сународници етнички очишћени из Хрватске-мада смо то већ одавно сви знали.