Nema šta da se kaže o Putinovom pokušaju da opravda agresiju. Rezultat tog pokušaja je nula. Istina je, naravno, da Sjedinjene Države i njihovi saveznici krše međunarodni zakon ne trepnuvši okom, ali to nije izgovor za Putinove zločine. S druge strane, Kosovo, Irak i Libija izvesno su direktno uticali na sukob oko Ukrajine

Očigledno je da u ovom trenutku vlast zaista „može šta hoće“. Ali nije sasvim izvesno da li će moći i dokle hoće. Zapravo, ono što u svemu ovome najviše iritira jeste elementarno vređanje inteligencije i jedna sveopšta tabloidizacija i infantilizacija – da ne kažemo, „kimdžongunizacija“ – političkog života

Kako god da bude, teško je očekivati da će i u prvom i u drugom slučaju ikome biti bolje – osim novim ministrima, državnim sekretarima, direktorima i članovima UO javnih predzeća, glodurima i ambasadorima... Demokratska i patriotska javnost treba pažljivo da prati ove igre oko „podele plena“.

Obraza je ostalo taman za još nekoliko šamarčina, kome god se prohte da nam ih sveže. A, može ko hoće, zadnja belosvetska bitanga, nije problem, nek šamara- mi junački ćutimo! Ne mogu oni nama da uzmu koliko mi možemo da damo.

Nije sporno, dakle, da Zapad može promeniti dobavljača nafte. Potrebno mu je dve, eventualno tri godine da dosadašnju kupovinu od Rusije u celosti zameni nabavkom od drugog kupca. Međutim, ne baš kratak period manjka ponude inicira skok cena nafe, što se već i dogodilo, a biće još izraženiji ako se zabrana kupovine ruskih energenata, time i manjak ponude na globalnom tržitu, oduži i pooštri

 Učimo od Kipra. Pregovarajmo, ali ne potpisujmo olako. Neumorno ukazujmo na dvostruke aršine i učinjenu nam nepravdu. Čuvajmo status kvo. Ne zazirimo od „zamrznutog konflikta“. Ne ubrzavajmo nepovoljan rasplet.

Na osnovu člana 4 Zakona o Lokalnim izborina Republike Kosova, i na osnovu konsultacije sa političkim partijama i Centralnom Izbornom Komisijom, Predsednica Republike Kosova donosi odluku o raspisivanju lokalnih izbora, koji će se održati na dan 3. novembar 2013. godine.

Demokratija je tek puki ukras. Na nju se gleda u nacionalističkom svetlu, kao na pokret za samoopredeljenje i kraj eksploatacije od strane drugih. Nacionalna zajednica je jedinstvena i jednoglasna. Ako se pojedinac ne slaže sa tim jednoglasjem, onda on ne može istinski pripadati nacionalnoj zajednici

Logično je zapitati se i hoće li miting, kontramiting i pominjanje ovih tragedija u kontekstu izbora, odnosno pustoši dnevne politike, uz tekuće medijsko strvinarenje, zaista biti jedini odgovor srpskog društva na nove, dolazeće forme nasilja?

 Nažalost, konzumeristička matrica koja obrazovanje pretvara u robu nastoji danas da komodifikuje i Prvu beogradsku gimnaziju, i od institucije je pretvori u „brend“, u „franšizu“, u praznu etiketu koja će se kao lažni garant kvaliteta lepiti na novi model nazovi-obrazovanja koji se u našoj zemlji potura pod magičnimformulama „modernizacije“, „reforme“, „digitalizacije“, a koje nisu ništa drugo nego direktna, neprikrivena, i nepatvorena kolonizacija