Naša javna scena postala je svojevrsna „parapsihopolitikopatologija“, otvoreno prvenstvo u grđenju neistomišljenika, turnir bez pravde i pravila, u kome više ne postoje „crvene linije“ obzira i pristojnosti

Ono što se može zaključiti, to je da zapadne sile ne nameravaju da obustave provokacije protiv Rusije sa kojom su sukobljene u Ukrajini i da će nastaviti da podstiču i naoružavaju Ukrajinu preko koje vode proksi rat sa Rusijom

Nije mi jasno šta će „RK“ uopšte vojska ako Kosovo čuva NATO, i ako se kod Uroševca nalazi jedna od najvećih vojnih baza SAD u svetu? 

Tradicionalno značenje reči “tržište” doslovno predstavlja mesto gde se trguje i gde se ponuda sreće sa tražnjom. U osnovi, ništa spektakularno. No, da bismo razumeli savremeno značenje termina, trebalo bi imati u vidu kontekst, odnosno, neoliberalno shvatanje tržišta, koje uporedo sa propadanjem srpske ekonomije “sticalo” status jedine i neupitne ekonomske dogme

Još je Hantington sredinom devedesetih u svom čuvenom delu Sukob civilizacija u poglavlju o Ukrajini, naveo da je ona geopolitički i civilizacijski nepovratno podeljena zemlja, na veći deo koji je proruski, i onaj zapadni koji to nije. Tako podeljena Ukrajina je nekako funkcionisala kao načelno prvi put u istoriji nezavisna država putem pluralizma, gde su se na vlasti naizmenično smenjivale „proruske“ i „prozapadne“ vlasti, sve do puča februara 2014, kada praktično prestaje da postoji u svom dotadašnjem formatu i balansu. I pre toga u dva navrata otimana je na sumnjiv način, vlast proruskim strankama i političarima (krajem 2004, ili tzv. „narandžasta revolucija“ i proleća 2006. kada je pod sumnjivim okolnostima od strane predsednika Juščenka raspuštena tzv. druga Janukovičeva vlada). Međutim, ovaj treći put februara 2014. suverena vlast predsednika Viktora Janukoviča i premijera Azarova je oborena na ulici i uz pomoć zapadnih struktura, te dotle često vladajuće proruske stranke Partija regiona i Kompartija zabranjene. Od tada više ništa neće biti isto, pa je došlo do poznatih događaja secesija Krima i Donbasa, sukoba i napetosti. Pobeda Zelenskog nad Porošenkom 2019. na predsedničkim izborima dala je nadu u smirivanje situacije. Međutim, Zelenski nakon dolaska Bajdena u Belu kuću nastavlja koncept politike Ukrajina-antiRusija, i na unutrašnjem planu (nova crkva, marginalizacija ruskog jezika i ruskojezičnog stanovništva) i na spoljnom planu (ne poštovanje Minska 2), što je verovatno presudno delovalo na Moskvu da krene u oružani sukob.

Nedavni masakri u Beogradu i Madenovcu izazvali su do sada najmasovnije proteste protiv režima lične vlasti Aleksandra Vučića. Godinama potiskivano nezadovoljstvo izlilo se na ulice. Iako masovni, protesti za sada nemaju jasan politički program. Ukoliko građani budu uporni, pojaviće se nove ideje i zahtevi će biti radikalizovani. Krajnje je vreme da svi ustanemo protiv štetočinske naprednjačke vlasti koja preti da uništi narod i državu.

Ove godine su se liberalne, čitaj prozapadne i prohaške nevladine organizacije (NVO), i građanske stranke, inicijative i mediji, raznim akcijama, saopštenjima, izjavama i tekstovima svojski potrudili da obeleže sećanje na “genocid” u Srebrenici

Onog trenutka kada bi građani zapada saznali i kada bi ta informacija bila svima dostupna, da farmaceutska industrija hoće 2.000 milijardi ( to je dvostruko više od bruto društvenog proizvoda Španije) neto profita od jednog leka i da njihove države to štite i podržavaju, ta društva bi se raspala. 

Nastavimo da glasno ukazujemo na gluposti i podlosti zalaganja za slepo sleđenje kolonijalnih šina, ma sa kakvim opravdanjem se to radi i ma iz koje kadrovske kuhinje dolazilo. I do stvarnih promena će jednoga dana ipak morati da dođe.

Aleksandar Vučić neprestano ponavlja mantru da "on nikada neće priznati nezavisnost 'Kosova'", a pri tome sve čini da stvori političke okolnosti u kojima je moguća nova seoba i progon preostalih Srba sa KiM