Циљ наравно није ни био да се бесплатни вредносни папири поделе, јер обећања су стизала у време када су „гласови грађана“ вредели сувог злата и значили фотељу у државном апарату, односно прилику да се „брци добро омасте“.

Konačno mi je pao kamen sa srca, i konačno je prekunuta ova agonija. Srbija će konačno moći da se okrene sebi i Evropskoj uniji i svom napretku.

 (Amon Ra, 19. april 2013 17:23)

"Сексуалне мањине" ових дана оптужују градоначелника Ђиласа да мисли исто што и просечан Београђанин. Не хулиган, не хомофоб, већ обичан, типичан становник српске престонице, који никада није наудио неком хомосексуалцу, нити би то урадио, али би ипак волео да му ћерка у кућу доведе дечка, а син девојку – не обрнуто.

Али госпођо министар, из ове земље одавно одлазе и просечни. Главом без обзира и где ко стигне, само што даље одавде. Па да Вас питам кад смо већ ту: Ко ће да лечи овај грбави народ ако сви лекари са просеком већим од 7,00 оду у којекакве Емирате, Норвешке, итд?

Милијарду евра ће владајућа групација добити продајом Телекома Немцима и још милијарду ће добити од Руса. Те две милијарде ће, а не укидање виза, бити главни адут на предстојећим изборима за владајућу групацију. Избори ће буквално појести обе милијарде, а да никаквих структурних помака неће бити.

На домаћем плану последња фаза бриселских преговора је кореспондирала са најавом Бојана Пајтића да ће Скупштина АП Војводине усвојити Декларацију о заштити уставних и законских права АП Војводине. Разни фактори су изнели опречна мишљења.

Нехумано је даље их препуштати њиховој судбини, која се никада неће поклопити са судбином Џулије Робертс у "Згодној жени". Али, још је нехуманије законски поставити проституцију као сасвим природно и друштвено оправдано занимање.

Одговор је јасан, иако је исто тако јасно да је немогуће забранити га, као што је немогуће унапред знати ко ће да га злоупотреби. И баш због тога, опасно је давати оружје било коме. Пре неколико дана,у исто време кад и у Иванчи, у САД су се десила два случаја са оружјем.

Завршио се Сабор, а тиме и њихово кафанско менаџерисање. Предвођени економским експертом, у глуво доба, да не пуца брука, спаковали су педесетак непродатих јагњића и вратили се у Београд. Ни цванцик нису зарадили. Но, нико није смео ни да шушнe.

У свему је ипак најбизарније то што, како на старту, тако и током дугог и неизвесног европског путовања, изостају озбиљне јавне дебате шта се конкретно добија, а шта губи укључивањем у ЕУ. Уместо тога, систематски се шири магловита визија о томе како ћемо испуњавајући европске услове "сваки дан у сваком погледу све више напредовати".