Све и када би Срби желели да послушају владу Србије да прихвате оно што је она обећала у Бриселу, то је немогуће спровести без тешких ломова, чак и унутар породица. Из ове накарадне одлуке владе, рађа се мноштво животних проблема. 

Зато ово није само акт непотребне и добровољне капитулације, него и једног бесмисленог самопонижења, односно, нека врста велеиздаје. Чин због којег ће ова генерација Срба одгововарати и стидети се и пред прецима и пред потомцима.

Избирљив поготово не може да буде неко ко, попут Светислава Басаре, има неуобичајено раскошан коалициони капацитет за једног писца – човек је, у протеклих петнаестак или мало више година, колико моје сећање сеже, био активиста ДСС, ДХСС, ДС и на крају опет ДХСС. 

Русија је држава која се у међународној политици води сопственим интересима, што се иначе и подразумева у међународним односима, иако би многи у Србији желели да није тако.

Са толиким парама, нико се не би смејао сада већ чувеним прогнозама Млађана Динкића како ће нас светска економска криза заобићи. Јер, да ова држава сваке године има две милијарде евра више него што има, криза би нас заиста заобишла.

Неки западни аналитичари су то већ сажели у закључку да је споразумом из Брисела „извршена реинтеграција севера у уставни и правни поредак Републике Косово“. Текстом из Брисела припадници српског народа постају припадници „српске заједнице“, односно, српске националне мањине и држављани „Републике Косово“.

Јасно је да ЛДП није опозициона странка, већ власт. Међутим, ЛДП, ствара медијску, јавну слику да је опозиција. На речима су опозиција, а на делу власт. И то код грађана углавном пролази јер се то спинује, односно, такво лажно стање ствари одговара оним странкама које контролишу медије и које у Влади јесу.

Свесно или не, Ви сте, господине Бакићу увредили хиљаде студената, наставника и сарадника Универзитета у Приштини, садашњинх и бивших. Када смо већ код бивших, можда Ви то не осећате и ми то разумемо, али Ви сте увредили и десетине наших студената и наставника који су животе дали за одбрану нашег универзитета.

Ако се узме у обзир ко је све владао овом земљом у протеклој деценији, просто је невероватно да развалине војних и полицијских објеката и даље заузимају елитне локације у центру српске престонице. Поготово је зачуђујуће то што се развалине налазе у непосредној близини америчке и британске амбасаде.