субота, 23. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Путеви који воде у рат и економски колапс
Савремени свет

Путеви који воде у рат и економски колапс

PDF Штампа Ел. пошта
Пол Крејг Робертс   
субота, 26. новембар 2011.

(Global Research, 24. 11. 2011)

Новембар 23, 2011: Дан уочи Дана захвалности донео је три ванредне вести. Прва је извештај о дебати у републиканској председничкој кампањи. Друга је изјава руског председника о одговору његове земље на ракетне базе које је Вашингтон поставио око Русије. А трећа је неуспешна аукција немачких државних обвезница.

Пошто нас пресститутски[1] медији неће обавестити о значењу свега тога, дозволите да ја покушам.

Са изузетком Рона Пола, јединог кандидата на било којој од страна који је квалификован да буде председник САД, остали републикански кандидати су још гори од Обаме, председника кога је земља здушно подржавала, а који је продао амерички народ посебним интересима.

Ниједан новоизабрани председник ког се сећамо, ни Џон Ф. Кенеди, ни Роналд Реган, није уживао тако изванредну реакцију на свој избор као Барак Обама. Рекордан број људи пркосећи хладноћи присуствовао је његовом свечаном полагању заклетве. Прилаз Капитолу био је крцат километрима Американцима који су церемонију могли да виде само на огромним екранима.

Обама је уверавао бирачко тело да ће окончати ратове, зауставити кршење закона од стране америчке владе, докрајчити режим илегалних мучења, затворити затвор за мучење Гвантанамо, и водити рачуна о стварним потребама америчког народа а не о томе како да новцем пореских обвезника напуни џепове војно-безбедносног комплекса.

Авај, чим је крочио у канцеларију, Обама је обновио и проширио Бушеве/Чејнијеве/неоконзервативне ратове.

Озаконио је напад Бушовог режима на амерички Устав. Вол Стриту је препустио да води економску политику САД. Тиме је аболирао Бушов режим за почињене злочине, а на амерички народ свалио трошкове очувања економског благостања мега-богатих.

Човек би помислио да би тако промашеног председника било лако победити. С обзиром на историјску прилику, Републиканска партија је пред бирачко тело извела најневероватније глупу и подлу збирку кандидата, са изузетком Рона Пола који ни нема подршку странке, икада виђену у Америци.

У председничкој "дебати" одржаној 22. новембра, кандидати – са изузетком Рона Пола – представили су се као скуп незналица и ратних хушкача који подржавају полицијску државу. Гингрич и Кејн су изјавили да муслимани "желе да нас све побију" и да "ћемо сви бити у опасности до краја наших живота".

Бакман је рекао да је америчка марионетска држава, Пакистан, "више него егзистенцијална претња". Бакман нема појма шта је то "више од егзистенцијалне претње". Свеједно, звучи довољно озбиљно и интелектуално, нешто што може да изговори само кандидат који је давнопочивши Совјетски Савез назвао присутном претњом за САД.

Нажалост по Американце и свет, америчко бирачко тело нема интелигенцију нити свест о томе да живи у полицијској држави и да треба да изабере Рона Пола, који је последњи бранитељ Устава САД заједно са Демократом Денисом Кучинићем. Па ипак, постоји светла страна у могућности да неки републикански морон буде изабран за председника "светске суперсиле". Чим остатак света схвати да неки ратом-слуђени идиот или идиоткиња држи прст на нуклеарном дугмету, организоваће се и ставити катанац на вашингтонски ужас пре него што овај сравни све живо на земљи.

Сваки свестан Американац који је гледао или читао о републиканској председничкој дебати нужно се морао запитати на чему треба да будемо захвални уочи националног празника.

Руска влада, која више воли да своје ресурсе користи за економију него за војску, одлучила је да је преузела превише ризика у име мира. Дан уочи Дана захвалности, руски председник Дмитриј Медведев је у телевизијском обраћању руском народу изјавио да ће, уколико Вашингтон настави са својим планом да Русију опколи ракетним базама, земља одговорити сопственим новим нуклеарним ракетама, које ће циљати америчке базе и европске престонице.

Председник Русије је рекао да је руска влада затражила од Вашингтона правно обавезујућу гаранцију да сврха америчких ракетних база није да буду претња Русији, али је Вашингтон одбио да пружи такве гаранције.

Медведевљева изјава збуњује. Шта му значи оно "уколико Вашингтон настави?" Америчке ракетне и радарске базе су већ у функцији. Русија је већ опкољена. Је л' то Медведев тек сада схватио шта се спрема?

Спори одговор Русије и Кине на агресију Вашингтона може се разумети само у контексту комунистичког искуства две земље. Патње Руса и Кинеза у комунизму биле су екстремне, а мислећи део тих народа на Америку је гледао као на идеал политичког живота. Ова самообмањивање и даље влада менталитетом прогресивних мислилаца у Русији и Кини. За Русију и Кину се може испоставити катастрофалним то што имају грађане који се руководе САД.

Судећи по Медведевљевој изјави, то поверење у поузданост Вашингтона прожима чак и руску владу, која би била разуверена "правно обавезујућом гаранцијом" Вашингтона. После свих крупних вашингтонских лажи лансираних у 21. веку – о "оружју за масовно уништење", "повезаности са Ал Каидом", "иранском нуклеарном оружју" - зашто би неко имао икакво поверење у "правно обавезујуће гаранције" Вашингтона? Такве гаранција не би ништа значила. Како би била спроведена? Једноставно, таква гаранција би била још једна превара у жудњи Вашингтона за светском хегемонијом.

Дан пред Дан захвалности донео је још један изузетан развој – неуспех аукције немачких државних обвезница, што је догађај без премца.

Зашто Немачка, једини финансијски исправан члан ЕУ, није могла да прода 35% своје понуде 10-годишњих обвезница? Немачка нема проблем са дуговима, а од њене економије ЕУ и америчке власти очекују да понесе лавовски део спасавања земаља чланица ЕУ које су финансијски угрожене.

Наслућујем да је разлог неуспеха аукције обвезница немачке владе то што је исти оркестриран од стране САД, власти ЕУ, а посебно Европске централне банке (ЕЦБ), као и приватних банака, како би казнили Немачку што није дозволила да ЕЦБ откупи суверене дугове земаља чланица Европске уније.

Немачка влада покушава да одбрани услове под којима је Немачка одустала од контроле над сопственом валутом и ​​приступила ЕУ. Инсистирањем на законитости уговора, Немачка је онемогућила да ЕЦБ поступи по узору на америчке Федералне резерве и монетизује дугове влада чланица.

Од свог самог почетка Европска унија је била завера против Немачке. Ако остане у ЕУ, Немачка ће бити уништена. Изгубиће свој политички и економски суверенитет, а економију ће јој исцедити фискално неодговорне чланице ЕУ.

Ако Грци неће да подносе тиранију, зашто би Немци?

Др Пол Крејг Робертс је био помоћник секретара Трезора САД у Регановој администрацији, сарадник уредник Волстрит журнала, виши научни сарадник у Хуверовом институту Универзитета Стенфорд, предавао политичку економију на Центру за стратешке и међународне студије на Џорџтаун универзитету. Аутор је или коаутор девет књига, сведочио тридесет пута пред конгресним одборима.

(Превод: НСПМ)


[1] presstitute - ауторова кованица, од press и проституисање, прим.прев.

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер