Пребијен је српски малишан у земљи која је чланица ЕУ и баштини „европске вредности“. У Италији нема подизања прашине око овог случаја, нема посебних емисија, неутралних коментатора, високих казни, посета државних делегација, извињавања Србији на највишем нивоу.

Да ли неко може да замисли реакцију јавности у Хрватској када би Србија позвала неког из ове државе да сведочи у корист њене контратужбе, тај би вероватно прошао праву голготу. Али у Србији је данас све могуће.

Можда ће и протестанти из других професија почети да примењују стратегију таксиста: блокирај Београд да би ти испунили захтеве. Зашто би, после искуства од четвртка – мучног за обичне грађане, а славодобитничког за насилнике са такси дозволама – ико више у овој земљи протестовао на други начин?

Држављанство Републике Србије би требало да буде част и обавеза, а не нешто што се узима здраво за готово. Уколико неко себе не доживљава као грађанина Србије, жели да сведочи против њених грађана, или да присуствује свечаности отимања дела њене територије, или да ратује на страни терориста, нема проблема, али ти људи то не би смели да раде са српским пасошем.

Осим оправданог ликовања због тога што ће, највероватније, Хрватска и њен председник најзад морати да плате за нешто што су противзаконито извели приликом распада СФРЈ, становници Србије немају превише разлога да се радују Путиновом истеривању правде.

Што се састава привременог органа тиче, ствари су се поправиле у односу на оно што су медији саопштавали, а саопштавали су на основу онога што им, власт пре свега, дојави. Тако је СПС од почетка био јасан. Саопштили су име свог кандидата за члана привременог органа, који је то и постао. 

Kо је заслужан за либерализацију визног режима? Свакако не они који су претили да ”Европа нема алтернативу”, затворили тржиште за руске инвестиције и били спремни да потписују неповољне уговоре да би удовољили бирократији у Бриселу. 

Врхунац хипокризије и месијанског синдрома који се може препознати у м деловању ове странке дошао је од свог врхунца у речима њеног „принципијелног председника“, који се ни раније није либио да испољи своју склоност ка прагматичном и реалистичком приступу у политици.

Наравно да су потребна извињења, али извињења морају бити обострана. Инсистирати на томе да Србија треба да се извини, а истовремено један масакр славити као дан тобожње победе, само по себи представља неморалан чин који заслужује сваку осуду.

Када питамо ову Владу зашто сте КЕК-у дали север Косова у енергетском смислу, они нам кажу: „ви сте уништили Србију јер сте водили преговоре са Албанцима“. Па са ким они воде преговоре?! Са Марсовцима?!