Коментар дана | |||
Хапшење Капетана |
четвртак, 13. мај 2010. | |
Растужила ме је вест о хапшењу Данијела Снедена, односно Драгана Васиљковића, најпознатијег под именом „Капетан Драган“. Имао сам ту част да га својевремено упознам. Капетан Драган представља све оно што смо ми Срби могли бити, а нисмо и све оно што ћемо морати бити како бисмо преживели. Тог јутра, почетком рата, када се у Србију спустио авион из кога је изашао аустралијски грађанин Данијел Снеден, нико није знао шта да очекује. Овај сналажљив и виспрен човек, који познаје војну и обавештајну технику, подигао је квалитет своје јединице на много виши ниво од осталих оперативних јединица. Имао је прву праву професионалну јединицу коју је сам створио и водио бранећи Републику Српску Крајину („Книнџе“). Његова љубав према отаџбини, али и песми, изненадила је многе. Увек частан и примеран човек, човек који није дозвољавао никакве моралне преступе у рату, силовања и стрељања заробљених војника налази се под оптужбом за ратне злочине у Хрватској. Сви знамо какве су то оптужнице. Капетана могу да оптуже само зато што је дошао у сопствену земљу и бранио сопствени народ. То је оно што хрватска власт и жели – да представи сваког српског војника као агресора, те самим тим и злочинца. Капетан Драган познавао је модерну технологију и одлично разумео значај исте у одбрани државних интереса. Залагао се за модерну, уређену и ефикасну српску државу, са снажном и модерном војском, полицијом и тајном службом. Начин на који је водио јединицу јасно је указивао на чињеницу да је способнији од већине наших генерала. Његова војна тактика, брзо одлучивање, неустрашивост и непоколебивост али и прорачунатост спасли су животе многим Србима. Велики авантуриста и хуманитарац је након завршетка рата основао „Фонд Капетан Драган“ за помоћ породицама погинулих војника. Помагао је деци својих ратних другова и других Крајишника да заврше школе и факултете, запошљавао параплегичаре и уложио значајна средства како би помогао развој програма за помоћ ометенима у развоју. Улагао је у рачунаре и нову технологију још деведесетих, када су га многи због тога исмевали и залагао се да Србија оствари свој утицај преко лоби група у најјачим земљама света. Још тада је говорио о утицају интернета, медијске слике и пропаганде. Сматрао је да је народ Крајине издан од стране Београда и био снажан опонент владајућој структури. Због својих непомирљивих ставова стекао је много непријатеља, али га Крајишници и данас памте и са сетом помињу. Често је својим војницима у рату покрај логорске ватре свирао на гитари и певао љубавне песме. Овај частан човек је ухапшен а хрватско правосуђе ће га засигурно осудити на вишегодишњу казну затвора и од остатка живота му приредити пакао. Најстрашније је што ни сада, нити ћемо икада, бити у стању да му помогнемо и да му вратимо макар делић онога што је он дао нама. Капетан Драган живи много живота. У једном, он је познати аустралијски тренер голфа. У другом, он је познати хуманитарац, доброчинитељ Српске православне цркве, српског народа и деце палих другова. У трећем, он је заљубљеник у песму, море, реке, шуме, нове хоризонте и неоткривене кутке света. За нас је најбитније да је у једном од својих многобројних живота, Капетан Драган познати, прави патриота, храбар и одговоран, који је, након што је уочио неорганизованост Срба у РСК, одлучио да остане и помогне свом народу ризикујући сопствени живот и репутацију. Често је говорио да би у случају новога рата поново дошао и бранио сопствени народ. Браниће га и сада, пред хрватским судом. Када смо ми већ неспособни да учинимо нешто за себе и за нашег хероја, онда морамо од Капетана тражити још једну жртву. Држи се, Кеп! |