Posebno je paradoksalno i degutantno da u trenucima takve dezorganizovanosti i anarhije, vlast dobar deo dragocenog vremena troši na samoreklamiranje, patetisanje, prenemaganje i ono što im je najvažnije, oslobađanje sebe od bilo kakve odgovornosti za ono što se dešava.

Mnogo toga je nelogično, apsurdno, tužno, ponižavajuće, bezobrazno, beskrupulozno... I dokle tako? Sve dok se ovaj naš srpski Dan mrmota već jednom ne okonča – za početak ostavkom resornog ministra Tomice Milosavljevića i doktora Kona.

Sve ono što se tokom poslednjih decenija dogodilo u Istočnoj Evropi potvrđuje da se ponovo budi težnja nekih sila da krenu prema Istoku.

Što pre shvatimo da ono što se danas naziva „međunarodnim pravom“, u duhu sofističke definicije koju je u Državi zabeležio još Platon, predstavlja „dobro za jačega“, to ćemo pre naučiti da ga izostavljamo iz jednačina u kojima se konstituišu vitalni nacionalni interesi.

Ovde se pokazalo da je država potpuno nespremna i dugoročno nezainteresovana za pitanje bezbednosti i zaštite sopstvenih građana. Kako će i biti kad politička elita ima „važnije“ brige.

Srbi su odavno ocrnjeni kao najgori narod u istoriji čovečanstva, kao pleme bezumnih krvopija koje možete nekažnjeno vređati do mile volje i za koje ne važe pravila političke korektnosti koja se primenjuju na ostale filmske negativce.

Brojne kritike stizale su na račun vlasti. Čini se da nekad nije bilo razloga za to, ili su razlozi nejasni, ali neke stvari su ipak očigledne. Pre svega, ko je dozvolio da Srbija postane zemlja Trećeg sveta, koja ima tek minimum resursa za delovanje u vanrednim situacijama?

Sve bi bilo u redu da su Nikolić i Vučić makar delimično dosledni u svojim političkim stavovima. Narod zna da politika i iskrenost nemaju mnogo toga zajedničkog, ali neke granice bi trebalo da postoje makar i na srpskoj političkoj sceni.

Da je sistem zaštite i spasavanja u ozbiljnim problemima vidljivo je od proglašenja vanredne situacije. Da li je to zato što država nije dovoljno ili nije ništa uradila na njegovom osposobljavanju, sigurno će biti predmet burnih rasprava kada se ukine ova situacija.

Dvojica državnika su pokušala da se našale na račun sportskog umeća, što je ostavilo gorak ukus nakon nedavnih napada na Srbe u Hrvatskoj i parole “Srbe na vrbe” koja je osvanula uoči teniskog duela dve reprezentacije.