Стиче се утисак да Србија не сме да протестује због хулиганског понашања насилника у Бриселу, који су напали групу навијача из Београда који су се сасвим мирно шетали “незгодним” делом Брисела. Толико о тој демократској Европи која се ужасава српских насилника.

Пара никада неће бити на овај начин. Тиме што ћемо смањивати зараде и права радника неће се створити неко јавно добро. Напротив, постајаћемо све сиромашнији и прећићемо границу сиромаштва из које више никада нећемо моћи да се извучемо. 

Народ о овој власти говори да они све што кажу - лажу. То је непремостива препрека за било какав консензус са властима. Било да је реч о економији, Косову, статуту Војводине. Цинично делује тај позив Владе, јер реформа треба да почне од ње саме.

Није тајна да они, који не гледају благонаклоно на Русију играју на карту међунационалних, верских и других сукоба. Председник Путин поручује да су јединство, целовитост и суверенитет Русије безусловни. Свако испољавање сепаратизма и национализма морају бити искључени из политичког живота.

Да ли је потребно да на сваких седам минута имамо други државни систем унутар једне државе? Да ли је потребно да на сваких 15 минута транспортне раздаљине имамо другачији поредак, да ли је то функционално, корисно друштво, да ли то економија једне земље може да издржи?

Да, истина је да је Хамас непријатељски настројен према Израелу и да је његова повеља антисемитска. Истина је, такође, да су његови лидери изразили интерес за дуго уговарано примирје -концесију коју су многи посматрачи видели као прелудијум за прихватање успоставе две државе као начина разрешења спора.

Можда је Тадић знао да ће га домаћи либерали разапињати због учешћа у Гадафијевој паради. Рекао бих да је био у некој врсти изнудице. Србија је у позицији дужника, притиснутог идејом о свакој врсти банкротства, који облачи најбоље одело и одлази код комшије о коме мисли све најгоре да тражи паре на зајам.

Зграда Геозавода постала је карактеристична слика Србије, која је за само сто година прешла пут од релативно здравог и стабилног друштва до државе без закона на ивици распада, коме су новац, прасетина и трубачи све више једино мерило идентитета.

Актуелни напади инструирани су с једном једином намером – да осујете радничке протесте, због страха власти од социјалних немира. И у томе су и успели – генерални протест у четвртак није био масован, окупило се до пет хиљада радника, чему је, руку на срце, помогло и саопштење МУП-а да ће снимати учеснике протеста.

На жалост, решење косовског питања није ни близу што се види на основу ових психолошких притисака и пропагандних пробних балона који само служе да тестирају вољу Србије и спремност да се брани њен територијални интегритет.