Разарања државе и друштва кроз „нову“ законску регулативу и „оптимизацију“ државне управе, већ давно су надмашила штету од бомбардовања. Колико људи је страдало, колико се одселило, колико оболело, колико није рођено, колико имовине је уништено, колико новца опљачкано, колико добара није створено због наопаких законских решења!

Веома је непристојно и неприкладно било шта причати када се оваква трагедија догоди, али је такође неподношљиво слушати разне психологе и психолошкиње које по медијима од самог јутра просипају памет, а никако да кажу прави узрок оваквим појавама и зашто смо посрнули као друштво. Узалуд дипломе, ако образа немаш и упиреш прстом у погрешна скретања. Време је господо да сви погледате око себе и запитате се ко вам уређује систем и ко нам води и уређује друштво, јер тешко је бити родитељ у оваквом систему.

То што се митологија и метафизика „Звезданих ратова“ могу тумачити на толико много начина представља печат квалитета и доказ аутентичности ових бајки и поучних прича нашег времена

Нико у свету нема проблем са државом као озбиљним играчем у привреди, нити са идејом да држава буде власник предузећа. У Србији, на помен такве идеје креће салва напада у којима се помиње увек исти аргумент, да су државна предузећа рак-рана српске привреде. 

Укратко, издаја је за установе нормалног друштва попут канцера. Напросто, не можете „само мало“ суспендовати Устав, изигравати законе, контролисати и корумпирати медије, уступати народну/државну имовину странцима

Два рата разоткрила су не само границе америчке моћи и утицаја у кључним регионима света, већ и очигледан дефицит државничког духа. Они су такође оголили лицемерје америчке и западноевропске спољне политике и њихове мејнстрим медијске пропаганде

МАНС открива тајне послове Мила и Блажа Ђукановића у оквиру глобалне истраге о офшор компанијама под називом “Пандора папири” чије објављивање почиње вечерас

Коначно – и најважније – није ли, можда, читава драма са „разграничењем“, „поделом“ итд. био само игроказ за домаћу јавност и СНС гласаче, не би ли лакше прогутали оно што је од почетка једино и било у игри: потписивање траженог и по свему судећи олако обећаног „правно обавезујућег споразума“ са Косовом, у замену за коначно формирање „заједнице/асоцијације српских општина“ у складу са уставом и законима Косова и планом Мартија Ахтисарија?  

Основни циљ промене важећег Устава био би, пре свега, накнадна легализација предаје једног дела државне територије у руке албанских сепаратиста, а затим и даља разградња и раслабљивање Републике Србије, све до њеног потпуног разваљивања и уништења.

На овај начин ови избори добијају изразито референдумски значај где председник Републике по ко зна који пут кршећи Устав показује своју антидемократску природу и диктаторски начин владавине