Зашто се на интернет порталима уопште дозвољава анонимно пљување људи, и анонимни језик мржње?!

Срби су кроз историју Косово више пута губили и враћали – али се нико никада са губитком није мирио, нити га је прихватао као трајно и дефинитивно стање. А камоли да је то својим потписом признавао и печатио. И зато је Александар Вучић нервозан

Друштво са подељеном елитом, при чему се део елите толико отуђио од сопственог друштва да често ради и против његових интереса, не може брзо да изађе из кризе. Потребан је нарочити напор оног дела елите који је остао лојалан своме друштву да се формулише излазна стратегија и за њу мобилише народ.

 Грађане који не гласају за Вучића може покренути само неко у кога могу имати поверење, а то поверење се свакако не стиче тиме што се финансијски најмоћнија опозициона странка хвали тиме да су угрозени. Чак и да заиста јесу, лицемерно је да се тиме као скромношћу хвале они за које сви знамо да могу да приусте, све што пожеле

Недавни масакри у Београду и Маденовцу изазвали су до сада најмасовније протесте против режима личне власти Александра Вучића. Годинама потискивано незадовољство излило се на улице. Иако масовни, протести за сада немају јасан политички програм. Уколико грађани буду упорни, појавиће се нове идеје и захтеви ће бити радикализовани. Крајње је време да сви устанемо против штеточинске напредњачке власти која прети да уништи народ и државу.

 А иронија судбине ће изгледа довести до тога да ће познавање Хомера, које је од Антике наовамо било синоним за (западну) цивилизацију, полако нестајати у „цивилизованој Европи“, док ће живо сећање на њега чувати разни „балкански варвари“, попут Срба.

 Часопис студената Економског факултета у Београду „Монополист“ објавио је (септембар 2017) „Економски двоугао“– паралелни интервију (две супротстављене економске школе мишљења) у коме на иста питања одговарају Јован Б. Душанић и Михаило Гајић (директор Либертаријанског Клуба –Либек).

Сутра, када Вучић изда Русе, као што је издао Србе на Косову и Шешеља, опет ће за Брисел и Вашингтон постати „реформски лидер региона“, али, „докторат“ Стефановића, или карактер неких приватних универзитета, или пак карактер целе ове власти, неће тиме постати бољи.

Све остало је легенда о „стабилократији“ (читај: несмењивости власти) коју су нам, за нашег Врховника лично, а у знак захвалности за његову кооперативност у процесу пузајућег одустајања од Косова, смислили „наши западни пријатељи“.

Власници глобалног капитала превентивно сузбијају социјалну беду и обезбеђују привидни мир јер обезбеђују подношљиво преживљавање, али не и жељено благостање. У том лимбу опортунизма потенцијални револуционари левитирају омамљени неонским светлима вештачког прогреса