Уследио је логичан потез председника Путина, који је затражио од својих сарадника, али и свих државних функционера, да угасе своје рачуне у иностранству. Такође, снажне антитајкунске поруке које долазе из Новорусије и могућност да се такве идеје пренесу и на територију РФ, чине руске милијардере још нервознијим. 

Независно од одлуке суда, не може се сматрати да је Србија изгубила. Реч је само о избављењу од штетних геополитичких илузија. Уздање у МСП у старту је изгледало мало продуктивним, за разлику од других механизама за осигурање српских интереса на Балкану.

Надам се да наш премијер, опчињен Немачком, неће доћи у искушење тог милитантног "немачког протестантског духа", који је, у току Другог светскограта, моћном и бруталном војном силом покушао да целом свету, а нарочито Јеврејима, покаже да су само они у праву!

Ми смо држава са огромним бројем нерадника. Већина грађана Србије би радије по цео дан „блејала“ по кафићима него да засуче рукаве и нешто корисно одради. Лакше нам је да тражимо изговоре и кривце за нашу лењост.

До сада је Индијана Џонс био витез који се бори против „сила мрака“, а „силе мрака“ су до сада били нацисти. Међутим, сада када су му опоненти у овом филму постали комунисти, те зато што се о комунистима просто не може причати као о несумњивим „силама мрака“ као што се може о нацистима.

Уколико америчка армија стварно и ступи у копнену борбу, што није баш сасвим извесно због великог броја људских губитака који ће бити неминовни, она ће сигурно напасти и сиријску војску како би копненом инвазијом срушила режим Башара ал Асада. Питање је како ће Руска федерација реаговати у том случају.

Европа је, учешћем у бомбардовању, показала своју кукавичку, слугерањску ћуд, и понизност пред Великим братом. Излечила нас је од поверења у бољи и слободнији свет, гајеног у раздобљу брозовског самовлашћа и кардељевске логореје.

 Његова садашња владавина има све одлике једног диктаторског режима. Контролише апсолутно све медије у Србији на један суров и вулгаран начин, какав не можете наћи ни у једној афричкој земљи

Између устава од 1990. и од 2006., у вези са положајем председника Републике, постоји садржински континуитет, наставак. Обичним речима рекло би се да ту нема битне разлике. Тако, оба устава ограничавају број избора истог лица за председника Републике на највише два пута.

И ту мит о Радовану Караџићу наилази као поручен. Свргнути српски кнез „бежи у хајдуке“, вуче за нос целу међународну администрацију, скрива се по шумама и пећинама окружен бројном дружином и неухватљивом мрежом јатака.