У моди је гемишт конфузних идеја у чијем је центру смањивање пореза свих врста, поготово пореза на плате. Магични рецепт је савршен. Снижавање пореза на плате обара цену радне снаге, а тиме и трошкове производње.

Овај ''пиратски'' план ЕУ и његове последице су ипак некако ''амортизоване ''довором између Руске Федерације и Републике Кипар. Москва је пристала да смањи камату на кредит од око 2 милијарде евра који је дала Никозији. Такође, продужен је и рок отплате.

Требало је да ЕУ и САД инсистирају на томе да републике иступе из СФРЈ на миран начин и према унапред одређеној процедури. На тај начин спасли бисмо на десетине хиљада живота и уштедели бисмо милијарде долара.

Због тога свега можда и не чуди да је и лично Борис Тадић прво промптно отишао у Москву ради потписивања гасног споразума између два круга председничких избора, а после на ратификацију споразума „технички” заборавио.

Дешавања у Новорусији такође су постали тест тога ко управља Москвом – носиоци наших националних интереса или шеста колона то јест атлантистичка мрежа утицаја. Показало се, педесет кроз педесет, са променљивом успехом – Крим наш, дакле власт је руска; Мински споразуми – победила је шеста колона.

Jедна огромна вест пролази скоро незапажено. У вртлогу ових распаљивих тема о дербију, насиљу, хеликотерима над нашим главама, хапшењима, пресудама, геј паради и естради, вест да држава продаје Телеком далеко испод цене као да никоме не привлачи пажњу.

Овакав раст БДП Србије у наведеном периоду више је него скроман ако се има у виду чињеница да је Србија кренула са изузетно ниске статистичке основе, јер се њен БДП у току 90-им годинама више него преполовио.

Србија јесте на ивици банкрота, за који су умногоме заслужни кадрови попут Млађана Динкића и сличних гуруа који су привреду гурнули у амбис, а сада ти исти објављују да је држава успела да се још задужи. Ипак, упркос покушају да се то представи као успех, и лаицима је јасно да продаја државних обвезноца представља најгори вид задуживања.

 Сукоб у странци је почео да се разбуктава оног момента када је нови председник ДСС Санда Рашковић Ивић искочила из планираних оквира поменуте интересне групације. До расцепа у ДСС није дошло због наводног неслагања око заједничког кандидата опозиције за предстојеће председничке изборе, јер се о томе није ни говорило на Председништву странке.