И поред мантре власти у Србији да је земља на европском путу од кога неће одустати и са кога неће скренути, растојање између Београда и Брисела, никако се не смањује. То, међутим, није разлог за Европску унију да не поставља питање када ће се и Србија прикључити санкцијама уведеним Русији.

Питање је шта, како, коме се и зашто плаћа. На јавну расправу о финансирању у здравству није позвана Унија послодаваца, али ни сви они који плаћају доприносе. Расправа креће у лето, када су сви на одморима, пожељно је да буде брза, уз „подобне“ саговорнике. Демократски.

Забрињавајуће су тврдње министра правде да нотарима треба више веровати него судовима, као и настојања дезавуисања улоге суда и стварање некаквог надсуда у виду јавних бележника, указују у комори, уз закључак све је урађено преко ноћи, без много знања и без добре намере

Можда управо отуд и потиче чудесна моћ књижевности да спаја далеке пределе, времена и људе, да омогућује, као што Пастернак рече, дијалог живих са мртвима и нерођенима.

Суштина Хегелове пиљарице је да бујицом других оптужби скрене тему са суштине. Кога интересује купљена диплома, коруптивне везе чланова владе кад се говори о покраденим милионима, насилицима, фашистима, некултурним примитивцима... И како изаћи из те расправе

Ни Русима се Вучићева тактика није свидјела: „Што нас брига што не уводиш санкције против нас, јер, у противном, тако једино себи можеш шкодити. Нама је важно да ти признаш да је, од сада, Крим легално у саставу Русије, а не Украјине.“

„Риjалити“ програми су постали планетарна пошаст. Постали су најефикасније средство за заглупљивање и контролу маса, много ефикасније него досадашња средства, серије, спортски програми, ток шоу и информативне емисије.

Вучић је западу много драгоценији од слабе опозиције преко које он не може да остварује своје интересе у Србији. Њено укључивање у „вождовачки процес“ треба само да створи привид легитимитета режима АВ. Уколико опозиционим лидерима понуде неке мрвице власти, она ће на то пристати 

И док се премијер још није изјаснио о мишљењу и предлогу министра рада, запошљавања, борачких и социјалних питања, огласио се шеф српске дипломатије, несаломиви Ивица Дачић. Он је, како се и могло очекивати, изјавио да Србија неће мењати своје приоритете.

Постаје очигледно да жаргон “фашизма” није просто изражавање политичког става. Групе, институције и појединци који га упражњавају уопште њиме не изражавају политичко мишљење у оквиру једне политичке расправе. Напротив, они тиме укидају могућност било какве расправе.