Џихадистичке војске у западној Европи - да ли нам прети "либанизација"?

Француски председник Емануел Макрон, на самиту у Бамаку, са пет земаља Сахела, присуствовао је рађању нове војне коалиције – Снаге Г5. Састављена је од војних контигената Буркине Фасо, Малија, Нигера, Чада и Мауританије, и мораће да подржи француске јединице у борби против џихадиста у Сахелу, који су све бројнији, извежбани и активни у нелегалној трговини људима око Медитерана. Француски напор у борби против тероризма је усмерен ка иностраннству, у Африци, на Блиском истоку, и у Азији, али проблем је и у кући. Пре свега, у кући.

Скорашње мапирање француске џихадистичке панораме од стране министарства унутрашњих послова, открива присуство најмање 11 хиљада особа које су радикализоване и потенцијални терористи. Према изворима Le Journal de Dimanche, број се пење на 15 хиљада. На жалост, то није само проблем Француске. У овој бази података, барем 4 хиљаде се третиртају као елементи великог терористичког ризика, који би могли да изведу напад у блиској будућности. Ово су процене које би могле чак да се испоставе као умањене. Према другим истраживањима, које преноси Institut Montaigne, салафиста у Француској је око 20 хиљада. И сви су могући исламски радикали.

Када је Исламска држава заузела западни Ирак, процењено је да је располагала са укупном снагом од 15-20 хиљада људи. Наравно, Француска није Ирак. Није земља коју раздиру секташки сукоби, нема муслиманску већину, није дестабилизована деценијом рата и грађанског сукоба. Све је то истина. Али, бројеви заслужују промишљање. Тајна армија од 4 хиљаде потенцијалних терориста је већ превелика да би се могли контролисати осумњичени, један по један. Један герилски рат у Француској никад није узиман у разматрање. Џихадисти су превише расути и дезорганизовани да би га водили. Али напади, како се могло видети током „црних“ 2015. и 2016. године, у Француској, све су чешћи. Радикализовани исламисти рачунају на стотине јединица, концентрисаних у појединим врућим зонама. Према подацима француског министарства унутрашњих послова, у области Париза гнезди се најгора опасност. Постоји 812 радикализованих појединаца у престоници, скоро 900 у северним предграђима, и више од хиљаду у јужним предграђима. Укупно, скоро 3 хиљаде опасних појединаца само у области Париза. За освајање Мосула, Исламској држави је требало око половине тог људства. На југу Француске, постоји око 1400 радикализованих појединаца, од Пиринеја до Алпа. На северу и око Калеа још 900. Остаје само нада да ће да ударају мало-помало, и да неће бити некаквог „буђења“ исламске свести, као што се десило у лаичким земљама Блиског истока. Иначе, тешко да би, можда и ефикасне француске службе безбедности, држале под контролом једну побуну таквих димензија.

Да ли је проблем ограничен само на Француску? На жалост, не. Према изворима обавештајних служби које наводи британски The Times, у Уједињеном Краљевству, радикалних елемената има 23 хиљаде. Дакле, више него у Француској. Према изворима дневних новина Le Soir, у маленој Белгији, под надзором је 19 хиљада особа које су регистроване као могући радикализовани елементи. У Немачкој, ажурирани подаци Службе за заштиту Устава говоре о 10 хиљада потенцијалних џихадиста. Како у Белгији, тако и у Великој Британији и Немачкој, потенцијални џихадисти, и уопште радикализовани муслимани, концентрисани су у критичним урбаним зонама. У Белгији у Моленбеку и Бриселу, у Немачкој, у Рајнској области и Хамбургу, у Великој Британији у Лондону и градовима севера Енглеске (попут Манчестера и Брадфорда). Ови бројеви омогућавају да се много боље објасни феномен тероризма. Терористички напади су много чешћи тамо где потенцијални џихадисти досежу критичну масу од хиљаду људи, и пре свега тамо где терористи могу да пливају као рибе у мору, у урбаним енклавама, где су радикали спремни да их прикрију, активно или само идеолошки. Када се истражује зашто су џихадисти нападали у Британији, Француској, Немачкој и Белгији, али не и у Италији, ово може да буде једно објашњење. Код нас још нема критичне масе потенцијалних џихадиста која достиже хиљаду особа, и пре свега нема (за сада) енклавâ радикалних исламиста.

Исламска држава је свесна ове своје потенцијалне снаге у Европи. У њеним приручницима, пре свега, Black Flags from Rome, планира се (боље рећи,  снева се) један герилски урбани рат. Практично, једна либанизација европских градова, у којима читави квартови постају исламски емирати, самодовољни, наоружани и под командом локалних емира, и који се боре сложно потив немуслиманских квартова. Нешто слично је виђено у квартовима Моленбека и Брисела, када је локална популација пружила отпор полицији која је кренула да хапси терористе из Париза. Нешто слично се види и у предграђима Париза или мултикултурним квартовима Штокхолма. Али, овај сценарио либанизације је још далеко. Због политичких и организационих разлога. Недостаје лидер, паравојна структура, и пре свега, „класна свест“ (како би рекли марксистички револуционари) способна да сједини борце и локалну популацију.

Превео са италијанског: Небојша Вуковић

Извор: http://www.lanuovabq.it/it/articoli-gli-eserciti-jihadisti-in-europa-occidentale-20361.htm