Подлежући општој параноји, одрасли не штите своју децу, већ пројектују своје страхове на њих. Све радикалније мере предострожности само загорчавају живот људима, а ефекти нових закона су занемарљиви у погледу њихове сврхе – заштите деце.

Наш левичар-реконвалесцент, настојећи да се отараси овог чудног осећаја погледао је и у онај малени „пресек два скупа заједничких вредности“, на који се левичари увек позивају када праве непријатне компромисе.  У њему сада није стајало да јеугрожено најминимум људскихправа збо кога су у историји светски буржуји и левичари заиста умели да превазиђу своје разлике, већ нешто сасвим друго: „родно неутрална купатила“, „заступљеност етничких мањина у високобуџетним филмовима“ и „сексуално злостављање у Холивуду“.

Борис Тадић је у изборној кампањи неколико пута покретао питање имовине коју он поседује, али није у томе проблем његове кампање, већ је главно питање колика је имовина његове страначке и функционерске свите и политичке клијентеле.

Вредност кредита ЕИБ је 250 милиона евра. Ако се детаљније анализирају одредбе кредита, долази се до закључка да је он, у суштини, намењен западним банкама које раде на територији Србије и наплаћују огромне камате српским грађанима и предузећима.

Русија, која је деценијама водећи извозник сирове нафте, сада све више доминира другом критичном глобалном робом – пшеницом.

Ако се на смањење прихода поново реагује смањењем расхода, улазимо у спиралу кретања на доле; све више људи је у све горем положају, све иде низбрдо. Штедња је корисна ако други троше, а ако сви штеде, штедња је катастрофа.

Онај ко руководи државом и фискалном политиком, мора исто тако имати у својим рукама и контролу над емисијом новца и уопште монетарном политиком, јер она је алфа и омега привредног развоја. 

Након што је прошлог месеца у Марсеју један исламиста убио две француске девојке, коментатор Матје Бок-Кот  написао је, да Француска пролази кроз процес националног и цивилизацијског распадања, којег француске власти прате и ублажавају, без намере да се против њега боре и преокрену га, као да је неизбежан.

Сам Кустурица небројено пута је подвлачио да му је „лакше било остварити признање на нивоу Југославије, него у Сарајеву“, као што му је, након тога, неупоредиво лакше било да стекне светску славу, него да му се та слава на достојан начин призна у Београду.

 Има ту само један мали проблем. Све су власти уназад, макар оне које ја памтим, успевале да, до одређеног тренутка, преко "специјалних представника" на трибинама, контролишу навијачке групе. Али, рекох: само до оног тренутка