Након Другог светског рата држава је национализовала имовину др Арчибалда Рајса. Вила Добро поље је постала дечији диспанзер, а затим су се 1963. године у њу уселили станари. Објекат је данас заштићено културно добро града Београда

Немачка, земља са најмоћнијом економијом у ЕУ, неће војно предводити Европу због своје прошлости. И Владимир Путин је већ показао да је носталгичан за совјетском империјом, и тежи да поново успостави њен утицај. Москва је дошла до тога да каже, како се ,,тренутно односи између Русије и НАТО-а налазе у најдубљој кризи још од времена Хладног рата“.

На основу обдукционог налаза и података из медицинске документације, смрт је насилна и наступила је услед разорења срца, плућа, јетре, желуца и слезине, дејством пројектила испаљеног из ручног ватреног оружја, и следственог крварења.

Мањи пад БДП-а у Србији, у односу на  многе развијене земље, није последица адекватних мера којима је српска влада успешно „парирала“ светској економској кризи, него је, нажалост, слабост наше привреде – малог обима производње и њене лоше структуре, те изразито малог извоза.

Ко контролише наше елите и медије, ако се чак и Трамп хвата за пружену руку из Кремља, а нама говоре да се с Русијом не може споразумевати?

Србија је дигла руке од сопственог језика и културе и резултат пописа у Црног Гори сведочи о томе. И управо због тога он заслужује кудикамо више пажње, и кудикамо више забринутости, него што му је наша јавност посветила.

 Али поред њих, постоји и један назанемарљив део другосрбијанаца који подржавају Вучића, попут Јелене Милић и Соње Лихт. Или попут Чедомира Јовановића и Ненада Чанка који поглавито нападају опозицију и у њима виде главни проблем. Оних који подржавају опозицију је неупоредиво мање и много су занемарљивији.

У систему поремећених вредности чији је темељ протестанска филозофија Вебера коју наш председник Владе заступа, Срби треба да одбаце своје јунаке као што су Милош Обилић и Бановић Стахиња и да прихвате климоглавце, а да се издаја третира као народна мудрост која треба да спречи погибију грађана.

Није реч о томе да је Европа спремала (монетарну) кочију без (политичког) коња. Радило се о покушају да се кочија употреби ради довођења коња. То је био последњи велики покушај такозваног “функционалистичког” приступа.

Озбиљне демографске проблеме које проживљава Грчка има и суседна Бугарска, за коју се предвиђа смањење становништва са садашњих 7,1 милиона житеља (2016) на 3,4 милиона (вероватно је реч о 2080. години, прим. преводиоца), по стопи од око 60 хиљада мање годишње, 164 особе на дан.